Švedska je preduzela korak dalje ka uvođenju radnog dana od šest sati, a kompanije širom zemlje počele su već da impementiraju tu odluku.

Nedavno istraživanje u Švedskoj, koje je sprovedeno nad 600 hiljada ljudi koji rade i po 55 sati sedmično, pokazlo je da su oni više izloženi riziku od srčanog udara nego ljudi koji rade između 35 i 40 sati sedmično, prenosi B92. Švedska je prije godinu počela eksperiment tako što je uvela kraće radno vrijeme u pojedinim preduzećima kako bi se analizirao učinak rada na poslovanje.

Rezultati nisu previše iznenadili, a pokazali su da osmosatno radno vrijeme nije efikasno onoliko koliko ljudi misle. Većina kompanija koja je učestvovala u eksperimentu ne želi da se vrati na stari režim, a sve je više drugih koji slijedi njihov primer i mijenjaju radne navike. Inače, studija objavljena u časopisu Lancet analizirala je ispitanike iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Evrope i Australije i pratila ih oko osam godina. Pokazalo se da ljudi koji rade 55 sati sedmično imaju 33 odsto veći rik od srčanog udara nego oni koji rade oko 40 sati.

Njih 13 odsto izloženo je većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, dok je druga, zasebna studija pokazala da 49 radnih sati sedmično dovodi do slabijeg psihičkog zdravlja, naročito kod žena. Ako se tome dodaju i analize koje potvrđuju da je radno vrijeme od devet do 17 sati potpuno neprilagođeno našem bioritmu, očigledno da postoje čvrsti argumenti za promjenu.

Švedska je preduzela korak dalje ka uvođenju radnog dana od šest sati, a kompanije širom zemlje počele su već da impementiraju tu odluku.

Nedavno istraživanje u Švedskoj, koje je sprovedeno nad 600 hiljada ljudi koji rade i po 55 sati sedmično, pokazlo je da su oni više izloženi riziku od srčanog udara nego ljudi koji rade između 35 i 40 sati sedmično, prenosi B92. Švedska je prije godinu počela eksperiment tako što je uvela kraće radno vrijeme u pojedinim preduzećima kako bi se analizirao učinak rada na poslovanje.

Rezultati nisu previše iznenadili, a pokazali su da osmosatno radno vrijeme nije efikasno onoliko koliko ljudi misle. Većina kompanija koja je učestvovala u eksperimentu ne želi da se vrati na stari režim, a sve je više drugih koji slijedi njihov primer i mijenjaju radne navike. Inače, studija objavljena u časopisu Lancet analizirala je ispitanike iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Evrope i Australije i pratila ih oko osam godina. Pokazalo se da ljudi koji rade 55 sati sedmično imaju 33 odsto veći rik od srčanog udara nego oni koji rade oko 40 sati.

Njih 13 odsto izloženo je većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, dok je druga, zasebna studija pokazala da 49 radnih sati sedmično dovodi do slabijeg psihičkog zdravlja, naročito kod žena. Ako se tome dodaju i analize koje potvrđuju da je radno vrijeme od devet do 17 sati potpuno neprilagođeno našem bioritmu, očigledno da postoje čvrsti argumenti za promjenu.