Na sesiji Parlamentarne skupštine NATO-a u Daytonu se, među mnogobrojnim govornicima, obratio i visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt.

Na početku izlaganja je rekao da je u Bosni i Hercegovini “prvi put čuo da se jedan grad poistovjećuje s pojmom mira”, te se zahvalio osobama koje su učestvovale u donošenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, te kongresmenu Mikeu Turneru, koji je neformalni domaćin događaja vezanih za obilježavanje 30. godišnjice ovog dokumenta.

“Dejtonski mirovni sporazum je jedinstven. Uključio je instrumente međunarodne kontrole kako bi se održavao mir te funkcionalnu demokratiju. Čuli smo, ranije, kako je komplikovano bilo naći kompromis i da se na jednom mjestu okupe oni koji su imali rat na više strana, te oni koji su prošli patnju koju ćemo pamtiti, s posebnim fokusom na genocid u Srebrenici”, rekao je Schmidt.

Poziciju visokog predstavnika je nazvao “djetetom Dejtonskog mirovnog sporazuma”, te je rekao da je “potpuno posvećen implementaciji Dejtonskog sporazuma i čuvanju teritorijalnog integriteta BiH”, te je posebno naglasio očuvanje strukture BiH kao države s dva entiteta i Brčko distriktom.

Pored toga, arbitražu koja je riješila status ovog distrikta je izdvojio kao jedini amandman na Ustav Bosne i Hercegovine, te je naveo da je to “jedan od problema” s kojim se suočava BiH.

“Očekivanja da se ovaj živući dokument razvija u pragmatičnom smjeru nisu ispunjena”, rekao je Schmidt.

Naveo je da radi na tome da bude posljednji visoki predstavnik u BiH, te da bi se međunarodna zajednica trebala povlačiti.

“Ljudi očekuju da međunarodna zajednica bude tu za njih u slučaju izazovnih situacija. Oni koji su patili četiri godine u Srebrenici nisu uvjereni da međunarodna zajednica može biti odlučna kao što treba da bude. Naravno, te ćemo glasove čuti ponovo na obilježavanju godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula”, dodao je.

Nastavio je govoreći o potrebi da se izglasaju novi amandmani na Ustav BiH kojim bi se osigurala stabilnija politička situacija u našoj zemlji.

“Čuli smo da je teško naći balans jer etničke zajednice nisu jednake po broju. Izbor hrvatskog člana Predsjedništva je dio tog problema, a drugi je da niko u BiH, ko sebe vidi kao Jevrej ili Rom, nema pravo da bude kandidat za člana Predsjedništva BiH. Ovo nije priprema za evropske integracije”, rekao je Schmidt, rekavši kako je Evropski sud za ljudska prava prije 15 godina dao svoju odluku koja nije provedena.

Dodao je Bosna i Hercegovina predmet mnogobrojnih rezolucija Ujedinjenih nacija, te da se to može interpretirati kao da međunarodna zajednica vidi opasnost po međunarodni mir i stabilnost.

“Samo prije nekoliko sedmica, sredinom marta, EUFOR je pojačao svoju misiju nakon političke krize zbog nekih neodgovornih ljudi iz jednog od dva entiteta, ali nikako cijelog entiteta. Oni su krenuli u političke i pravne poteze koji su napad na ustavni poredak BiH i na Dejtonski mirovni sporazum. Njih ipak niko ne prati i moram podvući da je to dokaz demokratskog i političkog pluraliteta u entitetu Republika Srpska”, rekao je Schmidt, dodavši još da je ovo pokazatelj da napredak u demokratiji dolazi u BiH.

Pohvalio je i rad pravosudnih institucija, rekavši kako su “sudije izdržale sav pritisak koji je stavljen na njih.”

Referirao se i na tvrdnje o “izvornom Dejtonu.”

“Šta to znači? Znači da morate poštovati ono što piše u originalnom sporazumu, uključujući Ustavni sud BiH, ali i visokog predstavnika i njegove ovlasti. Primarno želim reći da se o svemu treba diskutovati. Jednostrani potezi doneseni prije nego što se sve raspravi i odluči nije pravi put i to nije ustavno. Još ima mnogo posla, uključujući povećanje poštovanja prema državnim institucijama”, rekao je, te još naveo da u manjak poštovanja spada i činjenica da brojne institucije, poput Granične policije, nemaju dovoljno novca za normalno funkcionisanje.

U daljem dijelu svog obraćanja, Schmidt je rekao da je “jako teško objasniti funkcionisanje BiH ljudima van Zapadnog Balkana.”

“Ako ne gledamo multietnički ustroj Bosne i Hercegovine i očekujemo da to bude građanska država, nećemo biti dugoročno uspješni. Moramo poštovati specijalnu situaciju u kojoj se BiH nalazi”, rekao je visoki predstavnik u BiH.

Govoreći o odnosu Evropske unije prema BiH, rekao je da ovaj blok koristi “mrkve i štapove” ali da se očekuje puno više.

“Nemojmo zaboraviti da je Dejtonski sporazum dogovoren u američkoj bazi, te da je SAD predvodila inicijativu za mir. Moramo shvatiti da imaju veća očekivanja, s dobrim razlogom, i u SAD-u, da Evropa preuzme više odgovornosti za BiH”, rekao je Schmidt.

Na kraju je poručio da se u prethodnih 30 godina situacija popravila u Bosni i Hercegovini.

“Nije sve u vječnom miru, već u održavanju tog mira svake godine i svakog dana. To je ono što čini Dejtonski mirovni sporazum toliko važnim te nam daje šansu, želju i nadu da ćemo vidjeti da na narednoj godišnjici imamo bolji izvještaj o situaciji u BiH”, rekao je Christian Schmidt.

Na sesiji Parlamentarne skupštine NATO-a u Daytonu se, među mnogobrojnim govornicima, obratio i visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt.

Na početku izlaganja je rekao da je u Bosni i Hercegovini “prvi put čuo da se jedan grad poistovjećuje s pojmom mira”, te se zahvalio osobama koje su učestvovale u donošenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, te kongresmenu Mikeu Turneru, koji je neformalni domaćin događaja vezanih za obilježavanje 30. godišnjice ovog dokumenta.

“Dejtonski mirovni sporazum je jedinstven. Uključio je instrumente međunarodne kontrole kako bi se održavao mir te funkcionalnu demokratiju. Čuli smo, ranije, kako je komplikovano bilo naći kompromis i da se na jednom mjestu okupe oni koji su imali rat na više strana, te oni koji su prošli patnju koju ćemo pamtiti, s posebnim fokusom na genocid u Srebrenici”, rekao je Schmidt.

Poziciju visokog predstavnika je nazvao “djetetom Dejtonskog mirovnog sporazuma”, te je rekao da je “potpuno posvećen implementaciji Dejtonskog sporazuma i čuvanju teritorijalnog integriteta BiH”, te je posebno naglasio očuvanje strukture BiH kao države s dva entiteta i Brčko distriktom.

Pored toga, arbitražu koja je riješila status ovog distrikta je izdvojio kao jedini amandman na Ustav Bosne i Hercegovine, te je naveo da je to “jedan od problema” s kojim se suočava BiH.

“Očekivanja da se ovaj živući dokument razvija u pragmatičnom smjeru nisu ispunjena”, rekao je Schmidt.

Naveo je da radi na tome da bude posljednji visoki predstavnik u BiH, te da bi se međunarodna zajednica trebala povlačiti.

“Ljudi očekuju da međunarodna zajednica bude tu za njih u slučaju izazovnih situacija. Oni koji su patili četiri godine u Srebrenici nisu uvjereni da međunarodna zajednica može biti odlučna kao što treba da bude. Naravno, te ćemo glasove čuti ponovo na obilježavanju godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula”, dodao je.

Nastavio je govoreći o potrebi da se izglasaju novi amandmani na Ustav BiH kojim bi se osigurala stabilnija politička situacija u našoj zemlji.

“Čuli smo da je teško naći balans jer etničke zajednice nisu jednake po broju. Izbor hrvatskog člana Predsjedništva je dio tog problema, a drugi je da niko u BiH, ko sebe vidi kao Jevrej ili Rom, nema pravo da bude kandidat za člana Predsjedništva BiH. Ovo nije priprema za evropske integracije”, rekao je Schmidt, rekavši kako je Evropski sud za ljudska prava prije 15 godina dao svoju odluku koja nije provedena.

Dodao je Bosna i Hercegovina predmet mnogobrojnih rezolucija Ujedinjenih nacija, te da se to može interpretirati kao da međunarodna zajednica vidi opasnost po međunarodni mir i stabilnost.

“Samo prije nekoliko sedmica, sredinom marta, EUFOR je pojačao svoju misiju nakon političke krize zbog nekih neodgovornih ljudi iz jednog od dva entiteta, ali nikako cijelog entiteta. Oni su krenuli u političke i pravne poteze koji su napad na ustavni poredak BiH i na Dejtonski mirovni sporazum. Njih ipak niko ne prati i moram podvući da je to dokaz demokratskog i političkog pluraliteta u entitetu Republika Srpska”, rekao je Schmidt, dodavši još da je ovo pokazatelj da napredak u demokratiji dolazi u BiH.

Pohvalio je i rad pravosudnih institucija, rekavši kako su “sudije izdržale sav pritisak koji je stavljen na njih.”

Referirao se i na tvrdnje o “izvornom Dejtonu.”

“Šta to znači? Znači da morate poštovati ono što piše u originalnom sporazumu, uključujući Ustavni sud BiH, ali i visokog predstavnika i njegove ovlasti. Primarno želim reći da se o svemu treba diskutovati. Jednostrani potezi doneseni prije nego što se sve raspravi i odluči nije pravi put i to nije ustavno. Još ima mnogo posla, uključujući povećanje poštovanja prema državnim institucijama”, rekao je, te još naveo da u manjak poštovanja spada i činjenica da brojne institucije, poput Granične policije, nemaju dovoljno novca za normalno funkcionisanje.

U daljem dijelu svog obraćanja, Schmidt je rekao da je “jako teško objasniti funkcionisanje BiH ljudima van Zapadnog Balkana.”

“Ako ne gledamo multietnički ustroj Bosne i Hercegovine i očekujemo da to bude građanska država, nećemo biti dugoročno uspješni. Moramo poštovati specijalnu situaciju u kojoj se BiH nalazi”, rekao je visoki predstavnik u BiH.

Govoreći o odnosu Evropske unije prema BiH, rekao je da ovaj blok koristi “mrkve i štapove” ali da se očekuje puno više.

“Nemojmo zaboraviti da je Dejtonski sporazum dogovoren u američkoj bazi, te da je SAD predvodila inicijativu za mir. Moramo shvatiti da imaju veća očekivanja, s dobrim razlogom, i u SAD-u, da Evropa preuzme više odgovornosti za BiH”, rekao je Schmidt.

Na kraju je poručio da se u prethodnih 30 godina situacija popravila u Bosni i Hercegovini.

“Nije sve u vječnom miru, već u održavanju tog mira svake godine i svakog dana. To je ono što čini Dejtonski mirovni sporazum toliko važnim te nam daje šansu, želju i nadu da ćemo vidjeti da na narednoj godišnjici imamo bolji izvještaj o situaciji u BiH”, rekao je Christian Schmidt.