U kvartalnoj Anketi o inflatornim očekivanjima koju je u septembru provela Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH), očekivanja za 2026. su zabilježila smanjenje sa 3,2 posto u junu na 3,1 posto.

Važno je naglasiti da smanjenje inflatornih očekivanja ne znači pad cijena proizvoda i usluga, već usporavanje rasta očekivanih inflatornih pritisaka. U praktičnom smislu, to olakšava usklađivanje ponude i potražnje, te doprinosi efikasnijem donošenju ekonomskih politika.

Posljedično, jačaju očekivanja u pogledu rasta raspoloživog dohotka, što je često povezano s većim realnim rastom plata. Za privredu, stabilna inflacijska očekivanja znače veću predvidivost u poslovanju, investiranju i strateškom planiranju. U takvom okruženju, ukupna ekonomska klima postaje pogodnija za održiv rast i razvoj.

Nastavak provođenja ankete o očekivanoj inflaciji je od ključnog značaja jer omogućava pravovremeno praćenje promjena u percepciji ekonomskih aktera, što pomaže donosiocima politika efikasnije reakcije i održavanje makroekonomske stabilnosti.

Rezultati ankete provedene u septembru 2025. ukazuju na blage oscilacije očekivane inflacije za posmatrani period. Za tekuću 2025. ista iznosi 3,5 posto, što je apsolutni rast od 0,1 procentni poen u odnosu na junski krug ispitivanja.

U uslovima usporenog privrednog rasta i globalnih cjenovnih pritisaka, očekivana inflacija se u Bosni i Hercegovini i dalje nalazi u fokusu kao faktor koji utiče na donošenje ekonomskih odluka, od planiranja potrošnje do kreiranja monetarne politike.

Njena kretanja mogu ukazivati na povjerenje javnosti u pogledu budućih ekonomskih uslova, ali i uticati na donošenje odluka u privatnom i javnom sektoru.

Centralna banka Bosne i Hercegovine kvartalno provodi Anketu o inflatornim očekivanjima, u skladu s rastućim interesom domaćih i stranih institucija.

Učesnici ankete su predstavnici finansijskog sektora – komercijalne banke i osiguravajuća društva, a cilj ankete je da pruži vrijedne uvide u percepciju i očekivanja različitih aktera u ekonomiji.

U kvartalnoj Anketi o inflatornim očekivanjima koju je u septembru provela Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH), očekivanja za 2026. su zabilježila smanjenje sa 3,2 posto u junu na 3,1 posto.

Važno je naglasiti da smanjenje inflatornih očekivanja ne znači pad cijena proizvoda i usluga, već usporavanje rasta očekivanih inflatornih pritisaka. U praktičnom smislu, to olakšava usklađivanje ponude i potražnje, te doprinosi efikasnijem donošenju ekonomskih politika.

Posljedično, jačaju očekivanja u pogledu rasta raspoloživog dohotka, što je često povezano s većim realnim rastom plata. Za privredu, stabilna inflacijska očekivanja znače veću predvidivost u poslovanju, investiranju i strateškom planiranju. U takvom okruženju, ukupna ekonomska klima postaje pogodnija za održiv rast i razvoj.

Nastavak provođenja ankete o očekivanoj inflaciji je od ključnog značaja jer omogućava pravovremeno praćenje promjena u percepciji ekonomskih aktera, što pomaže donosiocima politika efikasnije reakcije i održavanje makroekonomske stabilnosti.

Rezultati ankete provedene u septembru 2025. ukazuju na blage oscilacije očekivane inflacije za posmatrani period. Za tekuću 2025. ista iznosi 3,5 posto, što je apsolutni rast od 0,1 procentni poen u odnosu na junski krug ispitivanja.

U uslovima usporenog privrednog rasta i globalnih cjenovnih pritisaka, očekivana inflacija se u Bosni i Hercegovini i dalje nalazi u fokusu kao faktor koji utiče na donošenje ekonomskih odluka, od planiranja potrošnje do kreiranja monetarne politike.

Njena kretanja mogu ukazivati na povjerenje javnosti u pogledu budućih ekonomskih uslova, ali i uticati na donošenje odluka u privatnom i javnom sektoru.

Centralna banka Bosne i Hercegovine kvartalno provodi Anketu o inflatornim očekivanjima, u skladu s rastućim interesom domaćih i stranih institucija.

Učesnici ankete su predstavnici finansijskog sektora – komercijalne banke i osiguravajuća društva, a cilj ankete je da pruži vrijedne uvide u percepciju i očekivanja različitih aktera u ekonomiji.