Mandat EUFOR-ove misije Altea u Bosni i Hercegovini ističe u novembru, a Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da ga produži. Već postoje špekulacije da će Ruska Federacija uložiti veto i tako blokirati nastavak EUFOR-ovog boravka u našoj zemlji. Iako analitičari tu opciju smatraju malo vjerovatnom, postoji plan B. Lideri NATO-a već razmatraju plan raspoređivanja svojih jedinica, a to bi već sutra mogla da potvrdi američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit koja stiže u BiH.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić, nije otkrio hoće li ova tema biti na stolu u ponedjeljak, kada američka ambasadorka pri NATO-u stiže u Sarajevo. Poručuje da je krajem juna, na NATO samitu u Madridu čuo poruke ohrabrenja – da Bosna i Hercegovina ima prijatelje u svijetu. Vjeruje da će se glasanje u Savjetu bezbjednosti završiti identično kao prošle godine. I tada se spekulisalo da će Rusija blokirati nastavak EUFOR-ovog mandata, ali je on na kraju jednoglasno produžen.

– Ja se nadam prvo da neće biti upotrebe veta u UN-u i da će ostati snage EUFOR-a – kaže Sifet Podžić, ministar odbrane BiH

Mandat EUFOR-a bio je produžen svake godine bez problema, a jedino je bilo rasprava o tome da li misija Altea treba da ima operativni karakter, jer je bezbjednosna situacija u Bosni i Hercegovini imala uzlaznu putanju, kaže profesor Alija Kožljak. Međutim, situacija na globalnom planu sada je nešto drugačija, pa postoji veća šansa nego prošle godine da Rusi ulože veto, smatra Kožljak.

– Ruska Federacija ipak gleda svoj nacionalni interes, a u ovom momentu, nacionalni interes se ogleda u tome da pokaže svoju međunarodnu relevantnost. S obzirom da je izolovana na međunarodnoj sceni, a takođe i u Vijeću sigurnosti UN-a gdje je imala veoma značajnu ulogu, želi da pokaže – mi smo još u igri, donosimo odluke ili osporavamo vaše odluke – rekao Alija Kožljak, profesor na Međunarodnom univerzitetu Burch

S druge strane, ni Rusiji ne odgovara prisustvo NATO-a na Balkanu, kaže profesor Duško Vejnović, jer bi moglo biti mnogo jače i konkretnije. Smatra da Rusi ipak neće blokirati nastavak misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, koji je za sve bezbolnija opcija.

– Pretpostavljam da ni Rusiji nije više do širenja i podupiranja nekih konflikata, ad koliko je, a koliko nije i u kojim dijelovima je prisutan ruski uticaj, o tome se svakako diplomatski vodi računa, ali vjerujem da nova žarišta nisu potrebna – kaže Duško Vejnović, profesor Fakulteta bezbjednosnih nauka u Banjaluci

EUFOR-ove snage u Bosni i Hercegovini prisutne su od 2004. godine, kada su od NATO-a preuzele misiju očuvanja mira. Donedavno je 600 vojnika bilo prisutno na terenu, ali ih je, zbog ruske invazije u Ukrajini, sada više od 1000. Zarad očuvanja bezbjednosti i provođenja Dejtonskog sporazuma, dozvoljena im je i upotreba sile.

Mandat EUFOR-ove misije Altea u Bosni i Hercegovini ističe u novembru, a Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da ga produži. Već postoje špekulacije da će Ruska Federacija uložiti veto i tako blokirati nastavak EUFOR-ovog boravka u našoj zemlji. Iako analitičari tu opciju smatraju malo vjerovatnom, postoji plan B. Lideri NATO-a već razmatraju plan raspoređivanja svojih jedinica, a to bi već sutra mogla da potvrdi američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit koja stiže u BiH.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić, nije otkrio hoće li ova tema biti na stolu u ponedjeljak, kada američka ambasadorka pri NATO-u stiže u Sarajevo. Poručuje da je krajem juna, na NATO samitu u Madridu čuo poruke ohrabrenja – da Bosna i Hercegovina ima prijatelje u svijetu. Vjeruje da će se glasanje u Savjetu bezbjednosti završiti identično kao prošle godine. I tada se spekulisalo da će Rusija blokirati nastavak EUFOR-ovog mandata, ali je on na kraju jednoglasno produžen.

– Ja se nadam prvo da neće biti upotrebe veta u UN-u i da će ostati snage EUFOR-a – kaže Sifet Podžić, ministar odbrane BiH

Mandat EUFOR-a bio je produžen svake godine bez problema, a jedino je bilo rasprava o tome da li misija Altea treba da ima operativni karakter, jer je bezbjednosna situacija u Bosni i Hercegovini imala uzlaznu putanju, kaže profesor Alija Kožljak. Međutim, situacija na globalnom planu sada je nešto drugačija, pa postoji veća šansa nego prošle godine da Rusi ulože veto, smatra Kožljak.

– Ruska Federacija ipak gleda svoj nacionalni interes, a u ovom momentu, nacionalni interes se ogleda u tome da pokaže svoju međunarodnu relevantnost. S obzirom da je izolovana na međunarodnoj sceni, a takođe i u Vijeću sigurnosti UN-a gdje je imala veoma značajnu ulogu, želi da pokaže – mi smo još u igri, donosimo odluke ili osporavamo vaše odluke – rekao Alija Kožljak, profesor na Međunarodnom univerzitetu Burch

S druge strane, ni Rusiji ne odgovara prisustvo NATO-a na Balkanu, kaže profesor Duško Vejnović, jer bi moglo biti mnogo jače i konkretnije. Smatra da Rusi ipak neće blokirati nastavak misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, koji je za sve bezbolnija opcija.

– Pretpostavljam da ni Rusiji nije više do širenja i podupiranja nekih konflikata, ad koliko je, a koliko nije i u kojim dijelovima je prisutan ruski uticaj, o tome se svakako diplomatski vodi računa, ali vjerujem da nova žarišta nisu potrebna – kaže Duško Vejnović, profesor Fakulteta bezbjednosnih nauka u Banjaluci

EUFOR-ove snage u Bosni i Hercegovini prisutne su od 2004. godine, kada su od NATO-a preuzele misiju očuvanja mira. Donedavno je 600 vojnika bilo prisutno na terenu, ali ih je, zbog ruske invazije u Ukrajini, sada više od 1000. Zarad očuvanja bezbjednosti i provođenja Dejtonskog sporazuma, dozvoljena im je i upotreba sile.