Državljani Bosne i Hercegovine trebaju se naoružati strpljenjem od 12. oktobra. Tada počinje postepeno uvođenje novog sistema ulaska i izlaska iz zemalja Evropske unije.

Sistem podrazumijeva detaljno uzimanje biometrijskih podataka – otisaka prstiju i skeniranja lica – što bi u početku moglo izazvati duže zadržavanje na granicama. Međutim, dugoročno bi prelazak granica trebao postati jednostavniji, bez potrebe za pečatiranjem pasoša.

Kako će izgledati u praksi, pojasnio je evropski dopisnik televizije N1.

“Kada krenete na put, na granici službenici uzimaju vaše biometrijske podatke, kada se prvi put pojavite. Dakle, to su otisak četiri prsta i sken zenice oka, i ti podaci se čuvaju tri godine. Tako da za to vrijeme nećete morati prolaziti tu proceduru davanja podataka, već svaki put kada dolazite na granicu samo skenirate prst i lice i nastavljate dalje bez pečatiranja u pasoš”, pojašnjava Nikola Radišić, evropski dopisnik N1.

U prvim mjesecima očekuju se gužve, ali stručnjaci tvrde da će se situacija brzo stabilizovati.

“Biće potrebno puno više vremena kako bi se uzeli ti podaci, ali srednjoročno i dugoročno taj čitav proces bi trebao olakšati prelazak granice – u smislu da neće biti potrebno pečatiti pasoše. U perspektivi će možda biti moguće organizovati i prelazak granice bez pasoša, samo s ličnom kartom. Za sada, u ovom inicijalnom periodu, puno više strpljenja će biti potrebno”, ističe Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

Novi sistem posebno zabrinjava privrednike i prevoznike, koji su već upozoravali na moguće posljedice kroz proteste i blokade.

“Prema nekim procjenama, trajat će između 50 i 60 sekundi po putniku. Sada vi uzmite ako je to 40 do 50 putnika, to je sat vremena po jednom autobusu, plus putnički program. I oni će morati izlaziti iz svojih privatnih vozila, fotografisati se, dati otiske, skenirati pasoš. Taj prvi val koji se očekuje sigurno će trajati godinu dana i biće užasno težak za prijevoznike i putnike”, upozorava Saudin Parić, direktor međunarodnog saobraćaja.

Vlasti u BiH kažu da su svjesne izazova, ali vjeruju u brzu prilagodbu građana.

“Ono što je naš zadatak jeste da nakon ove pooštrene kontrole sa digitalnim praćenjem ulazaka i izlazaka, olakšamo firmama njihovo poslovanje. Građani će se jako brzo prilagoditi”, smatra Edin Forto, ministar prometa i komunikacija BiH.

Prilagođavanje će trajati do aprila 2026. godine. Do tada će se biometrijski podaci uzimati samo na određenim graničnim prelazima, a zatim na svim.

Dodatno, planirano je da naredne godine počne i sistem naplate ulaska u Evropsku uniju. Svi detalji bit će dostupni putem službene stranice i aplikacije Travel to Europe.

Iz Granične policije BiH navode prednosti nove aplikacije.

“Mobilna aplikacija ‘Travel to Europe’ omogućava putnicima koji dolaze u Evropsku uniju da unaprijed registruju podatke o svojim putnim dokumentima, dostave biometrijske slike lica i odgovore na upitnik o uslovima ulaska. Ove informacije, koje bi uobičajeno unosili granični službenici prilikom prelaska granice, putem aplikacije mogu biti poslane unaprijed, čime se proces ulaska i izlaska iz EU značajno ubrzava.”

Nova pravila ne staju tu. Kako se navodi na stranici Travel to Europe, krajem 2026. planira se i početak ETIAS sistema (Evropski sistem za informacije i odobrenje putovanja). Građani BiH će tada morati ispunjavati online formulare i platiti ulazak u EU putem bankovne kartice. Jednom odobreno, putovanje će vrijediti tri godine.

“U nekoliko minuta bi stizao odgovor da li je odobren ulazak na prostor Šengena. Ovo je zaista jedan dobar proces koji je pokrenula Evropska komisija. To ima Australija, to ima SAD. Pitanje će biti kako će se starije generacije koje možda nemaju pristup internetu i aplikacijama snalaziti, ali vjerujem da će se iznaći model i za tu populaciju”, smatra Haris Plakalo iz Evropskog pokreta u BiH.

Novi sistem ulaska u šengenski prostor, kažu nadležni, treba omogućiti lakše i brže praćenje ulazaka i izlazaka građana trećih zemalja. Cilj je unaprijediti sigurnost, efikasnost graničnih prelaza i spriječiti prekoračenje boravka u EU.

Državljani Bosne i Hercegovine trebaju se naoružati strpljenjem od 12. oktobra. Tada počinje postepeno uvođenje novog sistema ulaska i izlaska iz zemalja Evropske unije.

Sistem podrazumijeva detaljno uzimanje biometrijskih podataka – otisaka prstiju i skeniranja lica – što bi u početku moglo izazvati duže zadržavanje na granicama. Međutim, dugoročno bi prelazak granica trebao postati jednostavniji, bez potrebe za pečatiranjem pasoša.

Kako će izgledati u praksi, pojasnio je evropski dopisnik televizije N1.

“Kada krenete na put, na granici službenici uzimaju vaše biometrijske podatke, kada se prvi put pojavite. Dakle, to su otisak četiri prsta i sken zenice oka, i ti podaci se čuvaju tri godine. Tako da za to vrijeme nećete morati prolaziti tu proceduru davanja podataka, već svaki put kada dolazite na granicu samo skenirate prst i lice i nastavljate dalje bez pečatiranja u pasoš”, pojašnjava Nikola Radišić, evropski dopisnik N1.

U prvim mjesecima očekuju se gužve, ali stručnjaci tvrde da će se situacija brzo stabilizovati.

“Biće potrebno puno više vremena kako bi se uzeli ti podaci, ali srednjoročno i dugoročno taj čitav proces bi trebao olakšati prelazak granice – u smislu da neće biti potrebno pečatiti pasoše. U perspektivi će možda biti moguće organizovati i prelazak granice bez pasoša, samo s ličnom kartom. Za sada, u ovom inicijalnom periodu, puno više strpljenja će biti potrebno”, ističe Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

Novi sistem posebno zabrinjava privrednike i prevoznike, koji su već upozoravali na moguće posljedice kroz proteste i blokade.

“Prema nekim procjenama, trajat će između 50 i 60 sekundi po putniku. Sada vi uzmite ako je to 40 do 50 putnika, to je sat vremena po jednom autobusu, plus putnički program. I oni će morati izlaziti iz svojih privatnih vozila, fotografisati se, dati otiske, skenirati pasoš. Taj prvi val koji se očekuje sigurno će trajati godinu dana i biće užasno težak za prijevoznike i putnike”, upozorava Saudin Parić, direktor međunarodnog saobraćaja.

Vlasti u BiH kažu da su svjesne izazova, ali vjeruju u brzu prilagodbu građana.

“Ono što je naš zadatak jeste da nakon ove pooštrene kontrole sa digitalnim praćenjem ulazaka i izlazaka, olakšamo firmama njihovo poslovanje. Građani će se jako brzo prilagoditi”, smatra Edin Forto, ministar prometa i komunikacija BiH.

Prilagođavanje će trajati do aprila 2026. godine. Do tada će se biometrijski podaci uzimati samo na određenim graničnim prelazima, a zatim na svim.

Dodatno, planirano je da naredne godine počne i sistem naplate ulaska u Evropsku uniju. Svi detalji bit će dostupni putem službene stranice i aplikacije Travel to Europe.

Iz Granične policije BiH navode prednosti nove aplikacije.

“Mobilna aplikacija ‘Travel to Europe’ omogućava putnicima koji dolaze u Evropsku uniju da unaprijed registruju podatke o svojim putnim dokumentima, dostave biometrijske slike lica i odgovore na upitnik o uslovima ulaska. Ove informacije, koje bi uobičajeno unosili granični službenici prilikom prelaska granice, putem aplikacije mogu biti poslane unaprijed, čime se proces ulaska i izlaska iz EU značajno ubrzava.”

Nova pravila ne staju tu. Kako se navodi na stranici Travel to Europe, krajem 2026. planira se i početak ETIAS sistema (Evropski sistem za informacije i odobrenje putovanja). Građani BiH će tada morati ispunjavati online formulare i platiti ulazak u EU putem bankovne kartice. Jednom odobreno, putovanje će vrijediti tri godine.

“U nekoliko minuta bi stizao odgovor da li je odobren ulazak na prostor Šengena. Ovo je zaista jedan dobar proces koji je pokrenula Evropska komisija. To ima Australija, to ima SAD. Pitanje će biti kako će se starije generacije koje možda nemaju pristup internetu i aplikacijama snalaziti, ali vjerujem da će se iznaći model i za tu populaciju”, smatra Haris Plakalo iz Evropskog pokreta u BiH.

Novi sistem ulaska u šengenski prostor, kažu nadležni, treba omogućiti lakše i brže praćenje ulazaka i izlazaka građana trećih zemalja. Cilj je unaprijediti sigurnost, efikasnost graničnih prelaza i spriječiti prekoračenje boravka u EU.