Izvoz električne energije iz Bosne i Hercegovine premašio je milijardu KM, pokazuju zvanični podaci.
Zahvaljujući rastu cijena električne ennergije usljed energetske krize izazvane ratom Ukrajini bh. izvoz ovog strateškog proizvoda bio je rekordan i precizno je iznosio 1.074.654 KM, podaci su Agencije za statistiku BiH, izvještava Indikator.ba.
To je za 317 miliona KM više nego što je od izvoza električne energije ostvareno u 2021. godini.
Iako je izvozni rezultat najbolji do sada, godina za elektroprivredna preduzeća nije bila dobra.
Proizvodnja električne energije bila je u padu u većem dijelu godine pod uticajem loših hidroloških uslova izazvanih dugotrajnom sušom, te dužim od očekivanih remontima pojedinih termoelektrana.
Pozitivan razvoj dala je odluka Vlade FBiH o nastavku rada temoblokova 4 i 5 u termoelektrani Kakanj.
Zahvaljujući takvim okolnostima, ali dakako i cijenama struje na tržištu, i uvoz električne nergije bio je rekordan. BiH je na uvoz lani potrošila 393,5 miliona KM, što je čak 79 odsto više nego u 2021. godini.
Posebno je na uvoz primorana EP HZHB Mostar koja je glavninu električne energije proizvodi iz hidroelektrana, a u kojima je proizvodnja zbog suše bila smanjena.
U 2021. godini bilansni suficit električene energije u BiH iznosio je oko 4.900 gigavat časova od ukupno oko 17.000 gigavata koliko je proizvedeno.
Izvoz električne energije iz Bosne i Hercegovine premašio je milijardu KM, pokazuju zvanični podaci.
Zahvaljujući rastu cijena električne ennergije usljed energetske krize izazvane ratom Ukrajini bh. izvoz ovog strateškog proizvoda bio je rekordan i precizno je iznosio 1.074.654 KM, podaci su Agencije za statistiku BiH, izvještava Indikator.ba.
To je za 317 miliona KM više nego što je od izvoza električne energije ostvareno u 2021. godini.
Iako je izvozni rezultat najbolji do sada, godina za elektroprivredna preduzeća nije bila dobra.
Proizvodnja električne energije bila je u padu u većem dijelu godine pod uticajem loših hidroloških uslova izazvanih dugotrajnom sušom, te dužim od očekivanih remontima pojedinih termoelektrana.
Pozitivan razvoj dala je odluka Vlade FBiH o nastavku rada temoblokova 4 i 5 u termoelektrani Kakanj.
Zahvaljujući takvim okolnostima, ali dakako i cijenama struje na tržištu, i uvoz električne nergije bio je rekordan. BiH je na uvoz lani potrošila 393,5 miliona KM, što je čak 79 odsto više nego u 2021. godini.
Posebno je na uvoz primorana EP HZHB Mostar koja je glavninu električne energije proizvodi iz hidroelektrana, a u kojima je proizvodnja zbog suše bila smanjena.
U 2021. godini bilansni suficit električene energije u BiH iznosio je oko 4.900 gigavat časova od ukupno oko 17.000 gigavata koliko je proizvedeno.
