Okeani, čija je prosječna dnevna temperatura oborila rekord postavljen 2016, ključni su za regulaciju klime, proizvodnju kiseonika i utiču na klimatske obrasce, piše BBC.

Toplije vode, dodaje se u tekstu, imaju manju sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida, što znači da će više gasa koji zagađuje i zagrijeva planetu ostajati u atmosferi. Osim toga, skok temperature okeana ubrzava topljenje leda, što dovodi i do porasta nivoa mora. Toplotni talasi poput ovih dovode do poremećaja u životu morskog svijeta, pa dolazi do selidbi riba i kitova koji traže hladnije vode. Neki predatori poput ajkula mogu da postanu agresivniji jer ih zbunjuje skok temperature vode, upozoravaju naučnici.

“Osjećaj u vodi je kao da ste u toploj kadi. Trenutno je u toku izbjeljivanje korala u plićim vodama oko Floride i mnogi korali su već nestali”, rekla je dr Katrin Lesneski, koja prati toplotne talase u moru u Meksičkom zalivu za američki Nacionalnu okeansku i atmosfersku administraciju (NOAA), za BBC.

“Zbog nas su okeani pod većim pritiskom nego u bilo kom trenutku u istoriji”, rekao je dr Met Frost iz Pomorske laboratorije Plimut u Velikoj Britaniji.

“Mart je period kada bi okeani globalno trebalo da budu najtopliji, ne avgust i septembar. Činjenica da su sada postavljeni rekordi me brine jer ne znam koliko će tek topliji postati okeani do sledećeg marta”, rekla je Samanta Burdžis iz Servisa za klimatske promene Kopernik.

Ona je dodala da što više sagorijevamo fosilna goriva, to će više suvišne vreline da upijaju okeani. To znači da će sve više vremena, naglašava, biti potrebno da se stabilizuju, piše Telegraf.

“Iznenađujuće je vidjeti da se ove promjene dešavaju tako brzo. Imali smo toplotni talas u moru oko Britanije od avgusta 2022. do aprila 2023. godine”, rekao je prof. Majk Burous iz Škotske asocijacije za pomorske nauke.

Nova prosječna temperatura okeana oborila je rekord postavljen 2016, kada je El Ninjo bio najmoćniji.

Okeani, čija je prosječna dnevna temperatura oborila rekord postavljen 2016, ključni su za regulaciju klime, proizvodnju kiseonika i utiču na klimatske obrasce, piše BBC.

Toplije vode, dodaje se u tekstu, imaju manju sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida, što znači da će više gasa koji zagađuje i zagrijeva planetu ostajati u atmosferi. Osim toga, skok temperature okeana ubrzava topljenje leda, što dovodi i do porasta nivoa mora. Toplotni talasi poput ovih dovode do poremećaja u životu morskog svijeta, pa dolazi do selidbi riba i kitova koji traže hladnije vode. Neki predatori poput ajkula mogu da postanu agresivniji jer ih zbunjuje skok temperature vode, upozoravaju naučnici.

“Osjećaj u vodi je kao da ste u toploj kadi. Trenutno je u toku izbjeljivanje korala u plićim vodama oko Floride i mnogi korali su već nestali”, rekla je dr Katrin Lesneski, koja prati toplotne talase u moru u Meksičkom zalivu za američki Nacionalnu okeansku i atmosfersku administraciju (NOAA), za BBC.

“Zbog nas su okeani pod većim pritiskom nego u bilo kom trenutku u istoriji”, rekao je dr Met Frost iz Pomorske laboratorije Plimut u Velikoj Britaniji.

“Mart je period kada bi okeani globalno trebalo da budu najtopliji, ne avgust i septembar. Činjenica da su sada postavljeni rekordi me brine jer ne znam koliko će tek topliji postati okeani do sledećeg marta”, rekla je Samanta Burdžis iz Servisa za klimatske promene Kopernik.

Ona je dodala da što više sagorijevamo fosilna goriva, to će više suvišne vreline da upijaju okeani. To znači da će sve više vremena, naglašava, biti potrebno da se stabilizuju, piše Telegraf.

“Iznenađujuće je vidjeti da se ove promjene dešavaju tako brzo. Imali smo toplotni talas u moru oko Britanije od avgusta 2022. do aprila 2023. godine”, rekao je prof. Majk Burous iz Škotske asocijacije za pomorske nauke.

Nova prosječna temperatura okeana oborila je rekord postavljen 2016, kada je El Ninjo bio najmoćniji.