15.8 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    scattered clouds
    15.8 ° C
    15.8 °
    15.8 °
    95 %
    0.3kmh
    39 %
    pon
    24 °
    uto
    29 °
    sri
    30 °
    čet
    29 °
    pet
    22 °

    Super-vakcina američke vojske protiv budućih pandemija?

    Super-vakcina američke vojske protiv budućih pandemija?

    Pan-koronavirusna-vakcina SpFN američke vojske trebalo bi da zaštiti od svih korona virusa, čime bi redovno obnavljanje vakcinacije bilo suvišno. Ostaje da se vidi da li će to zaista biti moguće.

    Super-vakcina, pan-koronavirusna-vakcina, čudotvorno oružje… Sve to bi trebalo da bude vakcina protiv korona-virusa SpNF, koju trenutno testira američki vojni istraživački institut.

    Ta spajk-feritin-nanočestica-vakcina (Spike-Ferritin-Nanoparticle), skraćeno SpFN, namijenjena je zaštiti od infekcija s velikim brojem varijanti korona virusa, a time i sprečavanju budućih pandemija. Redovno obnavljanje vakcinacije postalo bi nepotrebno, čak i u slučaju da se pojave nove varijante.

    SpFN je proteinska vakcina, a princip djelovanja je sličan kao kod Novovaksove proteinske vakcine, koju je krajem decembra odobrila Evropska agencija za lijekove (EMA).

    SpFN se bazira na feritinu, proteinskom molekulu koji može da skladišti gvožđe. Taj molekul se sam pretvara u loptu sa 24 strane, slično kao fudbalska lopta. Tako na svaku od tih strana može biti postavljen markantan spajk-protein s različitom varijantom korona-virusa. To vakcinu čini promjenljivom i podesnom za modifikacije.

    Tu šiljastu strukturu takozvanih spajk-proteina koriste i vakcine koje su već odobrene. Šiljci su poput otvarača vrata koji se spajaju s receptorom ACE-2, omogućavajući korona-virusima da prodru u ljudske ćelije.

    Primanjem te vakcine proizvode se antitijela koja se za spajk-protein vezuju tako da spajanje na receptor više ne funkcioniše i virus više ne može da inficira ćelije. Istovremeno, vakcinacijom se aktiviraju T-ćelije, koje u slučaju infekcije prepoznaju i ubijaju zaražene ćelije i tako sprečavaju razmnožavanje virusa. Pored toga, a za razliku od iRNK vakcina, SpFN ne mora da se skladišti na toliko niskim temperaturama, što je čini mnogo lakšom za distribuciju. To inače važi i za Novovaksovu proteinsku vakcinu.
    Vakcina SpFN razvijena je na američkom vojnom institutu Walter Reed Armi Institute of Research u Silver Springu, u saveznoj državi Merilend. Najprije je testirana na rezus majmunima.

    Vakcina je pokrenula jaka neutralizirajuća antitijela protiv prvobitnog korona virusa, kao i protiv još četiri njegove varijante: alfa, beta, gama i delta. Bila je efikasna čak i protiv virusa SARS-1, iako se taj tip virusa znatno razlikuje od SARS-CoV-2, navode istraživači instituta WRAIR u časopisu Science Translational Medicine.

    Kako navode iz WRAIR, nakon uspješnog testiranja na majmunima, počela je i prva faza testiranja na ljudima, koja bi trebalo da otkrije da li je i za ljude vakcina jednako efikasna i da li je dobro podnose.


    Prema riječima medicinskog savjetnika Bijele kuće Anthonyja Faucija, razvoj univerzalne vakcine protiv korona virusa dugoročno bi mogao da pomogne u sprečavanju novih pandemija. „Mnogo se ulaže, ne samo za poboljšanje vakcina koje imamo protiv SARS-CoV-2, već i za razvoj sljedeće generacije vakcina, naročito univerzalnih vakcina protiv korona virusa“, rekao je Fauci u američkom Kongresu.

    Nije slučajno što američka vojska želi da razvije efikasno čudotvorno oružje protiv korona virusa. Posljednje decenije pokazale su da se u budućnosti mogu očekivati pojave agresivnih korona virusa.


    Korona virusi su zapravo poznati još od šezdesetih godina. Oni uključuju širok spektar patogena kojima su do sada uglavnom bili inficirani glodari, ptice, ali i sisari. Samo nekoliko korona-virusa do sada se prilagodilo ljudima. Otprilike trećinu običnih prehlada uzrokuju ti RNK-korona-virusi. Njihov genom sastoji se od ribonukleinske kiseline koja igra ključnu ulogu u pretvaranju genetskih informacija u proteine. Sasvim drugi kalibar bio je prvi SARS korona virus, koji je 2002. godine ubio skoro 1.000 ljudi širom svijeta.

    Skraćenica SARS već opisuje tok bolesti. U slučaju teškog akutnog respiratornog sindroma, infekcija počinje visokom temperaturom, glavoboljom, bolom u grlu i mišićima, a zatim prerasta u tešku atipičnu pneumoniju sa jakim kašljem i kratkim dahom. SARS je 2004. godine opet nastao.

    Međutim, u junu 2012. godine kod ljudi se pojavio novi, agresivni korona-virus: MERS-CoV, tzv. bliskoistočni respiratorni sindrom korona-virus (Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus). S Bliskog i Srednjeg istoka on se do maja 2014. godine proširio i u Evropi, i kod zaraženih prouzrokovao slične simptome kao i SARS. Najkasnije tada bilo je jasno koliko mutirani korona-virusi mogu biti opasni za ljude, kao i to da predstavljaju trajnu prijetnju.
    Tek će se vidjeti da li je vakcina koju je razvila američka vojska zaista čudotvorno oružje koje bi trebalo da donese zaokret u pandemiji i da spriječi nove.

    – Ne bih to nazvao super-vakcinom – kaže za DW imunolog Carsten Watzl, generalni sekretar Njemačkog imunološkog društva (DGfI). – Prvo, ta vakcina tek treba da prođe kliničke studije, gdje bi trebalo da se potvrde podaci iz eksperimenata sa životinjama. Drugo, i iRNK-vakcine mogu se prilagoditi tako da formiraju različite varijante spajk-proteina, čime bi se obezbijedio širok imunitet.

    I Andreas Radbruch, imunolog i direktor Njemačkog centra za istraživanje reumatizma u Berlinu također ne misli da je SpNF čudotvorno oružje. – Ostaje da se vidi da li ta vakcina zaista štiti od svih zamislivih varijanti SARS-CoV-2 – kaže Radbah za portal T-onlajn.

    Dakle, ne bi trebalo da se nadamo čudotvornom oružju, jer već imamo vakcine koje drže pod kontrolom SARS-CoV-2. One značajno smanjuju broj teško oboljelih i, zahvaljujući novoj iRNK-tehnologiji, u slučaju budućih korona-virusa mogu brzo da se modifikuju.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.

    Pan-koronavirusna-vakcina SpFN američke vojske trebalo bi da zaštiti od svih korona virusa, čime bi redovno obnavljanje vakcinacije bilo suvišno. Ostaje da se vidi da li će to zaista biti moguće.

    Super-vakcina, pan-koronavirusna-vakcina, čudotvorno oružje… Sve to bi trebalo da bude vakcina protiv korona-virusa SpNF, koju trenutno testira američki vojni istraživački institut.

    Ta spajk-feritin-nanočestica-vakcina (Spike-Ferritin-Nanoparticle), skraćeno SpFN, namijenjena je zaštiti od infekcija s velikim brojem varijanti korona virusa, a time i sprečavanju budućih pandemija. Redovno obnavljanje vakcinacije postalo bi nepotrebno, čak i u slučaju da se pojave nove varijante.

    SpFN je proteinska vakcina, a princip djelovanja je sličan kao kod Novovaksove proteinske vakcine, koju je krajem decembra odobrila Evropska agencija za lijekove (EMA).

    SpFN se bazira na feritinu, proteinskom molekulu koji može da skladišti gvožđe. Taj molekul se sam pretvara u loptu sa 24 strane, slično kao fudbalska lopta. Tako na svaku od tih strana može biti postavljen markantan spajk-protein s različitom varijantom korona-virusa. To vakcinu čini promjenljivom i podesnom za modifikacije.

    Tu šiljastu strukturu takozvanih spajk-proteina koriste i vakcine koje su već odobrene. Šiljci su poput otvarača vrata koji se spajaju s receptorom ACE-2, omogućavajući korona-virusima da prodru u ljudske ćelije.

    Primanjem te vakcine proizvode se antitijela koja se za spajk-protein vezuju tako da spajanje na receptor više ne funkcioniše i virus više ne može da inficira ćelije. Istovremeno, vakcinacijom se aktiviraju T-ćelije, koje u slučaju infekcije prepoznaju i ubijaju zaražene ćelije i tako sprečavaju razmnožavanje virusa. Pored toga, a za razliku od iRNK vakcina, SpFN ne mora da se skladišti na toliko niskim temperaturama, što je čini mnogo lakšom za distribuciju. To inače važi i za Novovaksovu proteinsku vakcinu.
    Vakcina SpFN razvijena je na američkom vojnom institutu Walter Reed Armi Institute of Research u Silver Springu, u saveznoj državi Merilend. Najprije je testirana na rezus majmunima.

    Vakcina je pokrenula jaka neutralizirajuća antitijela protiv prvobitnog korona virusa, kao i protiv još četiri njegove varijante: alfa, beta, gama i delta. Bila je efikasna čak i protiv virusa SARS-1, iako se taj tip virusa znatno razlikuje od SARS-CoV-2, navode istraživači instituta WRAIR u časopisu Science Translational Medicine.

    Kako navode iz WRAIR, nakon uspješnog testiranja na majmunima, počela je i prva faza testiranja na ljudima, koja bi trebalo da otkrije da li je i za ljude vakcina jednako efikasna i da li je dobro podnose.


    Prema riječima medicinskog savjetnika Bijele kuće Anthonyja Faucija, razvoj univerzalne vakcine protiv korona virusa dugoročno bi mogao da pomogne u sprečavanju novih pandemija. „Mnogo se ulaže, ne samo za poboljšanje vakcina koje imamo protiv SARS-CoV-2, već i za razvoj sljedeće generacije vakcina, naročito univerzalnih vakcina protiv korona virusa“, rekao je Fauci u američkom Kongresu.

    Nije slučajno što američka vojska želi da razvije efikasno čudotvorno oružje protiv korona virusa. Posljednje decenije pokazale su da se u budućnosti mogu očekivati pojave agresivnih korona virusa.


    Korona virusi su zapravo poznati još od šezdesetih godina. Oni uključuju širok spektar patogena kojima su do sada uglavnom bili inficirani glodari, ptice, ali i sisari. Samo nekoliko korona-virusa do sada se prilagodilo ljudima. Otprilike trećinu običnih prehlada uzrokuju ti RNK-korona-virusi. Njihov genom sastoji se od ribonukleinske kiseline koja igra ključnu ulogu u pretvaranju genetskih informacija u proteine. Sasvim drugi kalibar bio je prvi SARS korona virus, koji je 2002. godine ubio skoro 1.000 ljudi širom svijeta.

    Skraćenica SARS već opisuje tok bolesti. U slučaju teškog akutnog respiratornog sindroma, infekcija počinje visokom temperaturom, glavoboljom, bolom u grlu i mišićima, a zatim prerasta u tešku atipičnu pneumoniju sa jakim kašljem i kratkim dahom. SARS je 2004. godine opet nastao.

    Međutim, u junu 2012. godine kod ljudi se pojavio novi, agresivni korona-virus: MERS-CoV, tzv. bliskoistočni respiratorni sindrom korona-virus (Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus). S Bliskog i Srednjeg istoka on se do maja 2014. godine proširio i u Evropi, i kod zaraženih prouzrokovao slične simptome kao i SARS. Najkasnije tada bilo je jasno koliko mutirani korona-virusi mogu biti opasni za ljude, kao i to da predstavljaju trajnu prijetnju.
    Tek će se vidjeti da li je vakcina koju je razvila američka vojska zaista čudotvorno oružje koje bi trebalo da donese zaokret u pandemiji i da spriječi nove.

    – Ne bih to nazvao super-vakcinom – kaže za DW imunolog Carsten Watzl, generalni sekretar Njemačkog imunološkog društva (DGfI). – Prvo, ta vakcina tek treba da prođe kliničke studije, gdje bi trebalo da se potvrde podaci iz eksperimenata sa životinjama. Drugo, i iRNK-vakcine mogu se prilagoditi tako da formiraju različite varijante spajk-proteina, čime bi se obezbijedio širok imunitet.

    I Andreas Radbruch, imunolog i direktor Njemačkog centra za istraživanje reumatizma u Berlinu također ne misli da je SpNF čudotvorno oružje. – Ostaje da se vidi da li ta vakcina zaista štiti od svih zamislivih varijanti SARS-CoV-2 – kaže Radbah za portal T-onlajn.

    Dakle, ne bi trebalo da se nadamo čudotvornom oružju, jer već imamo vakcine koje drže pod kontrolom SARS-CoV-2. One značajno smanjuju broj teško oboljelih i, zahvaljujući novoj iRNK-tehnologiji, u slučaju budućih korona-virusa mogu brzo da se modifikuju.

    IzvorN1

    Posljednje objavljeno