11.2 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    scattered clouds
    11.2 ° C
    11.2 °
    11.2 °
    86 %
    1.3kmh
    26 %
    pon
    11 °
    uto
    17 °
    sri
    21 °
    čet
    22 °
    pet
    22 °

    Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine

    Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine


    Dan ustanka naroda BiH obilježava se na godišnjicu oružane akcije koju su 27. juka 1941. godine izveli gerilski odredi Bosanske krajine. Oni su tada, uz pomoć seljaka iz okolnih mesta, napali i zauzeli Drvar i Bosansko Grahovo, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandara i domobrana koji su pokušali da prodru u Drvar. Kasnije je početkom kolovoza narodni ustanak, pod rukovodstvom Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu, dobio masovne razmjere i proširio se na istočnu Bosnu i Hercegovinu.

    Zločini koji su predhodili ustanku

    Koncem svibnja i početkom lipnja 1941. godine, u Drvar su stigla dva transporta prognanika. U prvom je bilo oko tristo osoba, iz okoline Bihaća i pograničnih naselja Like, žena djece i iznemogli staraca, jer su ustaše odrasle i sposobne muškarce izdvojile i pobile. U drugom je bilo oko 350 Slovenaca iz okoline Maribora odakle su prinudno iseljavani. Ubrzo potom, ustaše su započele teror i u samom Drvaru.

    13-14. juni 1941, pohvatana je veća grupa srpskih muškaraca u Drvaru odakle je sprovedena u ustaški zatvor u Bosanskom Petrovcu. Nakon mučenja u zatvoru, ustaše su najveći broj uhapšenika odveli na stratište kod Risovačke pećine, gdje su ih pogubili 18. juna 1941. NDH izvori pominju ubojstvo od 25 do 32 Srba na lokaciji Risovačke jame.

    25 juna 1941 uhapšeno je oko 60 srpskih muškaraca u Drvaru. Uhapšenici su sprovedeni u ustaški zatvor u Bihaću, odakle su krajem juna 1941. odvedeni na stratište na Garavicama gdje su ubijeni.

    U drugoj polovini srpnja 1941. godine, u selo Očijevo kod Drvara su došle ustaše, pokupile grupu ljudi koje su mogle uhapsiti, i otjerale u Kulen Vakuf. U zatvoru je bilo još mnogo ljudi iz drugih sela. Na posljetku su ih dotjerali blizu sela Borićevac do tamošnje jame gdje su pobijeni.

    Organizacija ustanka

    S obzirom na ovo sve masovnije ubijanje civila odlučeno je da se pristupi formiranju ustanički odreda. Formiranje gerilskih odreda vršeno je u najvećoj tajnosti. Ustaška vlast je naslućivala da se oko Drvara nešto događa i pokušala je da to osujeti. 23. srpnja uputila je nekoliko stotina pisanih poziva viđenijim ljudima iz Drvara i okolnih sela da se odmah jave. U strahu od hapšenja, u Drvaru su radnici napustili tvornice i u njih se više nisu vraćali. Sljedećeg dana ustaške patrole su na ulicama pohapsile 30 ljudi, otjerali u Kulen Vakuf i pobili.

    25.7. 1941. na Kamenici, Crvljivici i Javorju (kod Drvara) Štab gerilskih odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu formirao je gerilske odrede. Iz Drvara i okolnih sela formirano je 9 takvih jedinica sa oko 800 boraca. U široj okolini Drvara formirano je više gerilskih odreda: Kamenički, Javorje, Crljivičko-zaglavički, Boboljusko-cvjetnički, Trubarski, Mokronoški i Tičevski, a na grahovskom području Grahovsko-resanovski odred. Gerilski odredi su bili različitog brojnog stanja što je zavisilo od veličine terena sa koga su popunjavani i oružja sa kojim se raspolagalo. Njihov prvobitni zadatak bio je sprječavanje ustašama ulazak u sela, odvođenje ljudi i pljačkanje imovine.

    Ustanak

    Napad na Drvar je bio brižljivo pripreman i detaljno razrađen. Svim gerilskim odredima sa područja Drvar-Bosansko Grahovo-Srb izdato je naređenje da 27. srpnja u zoru izvrše napad na ustaške posade u Drvaru, Oštrelju, Prekaji, Trubaru, Martin Brodu, Grahovu i Srbu.

    Napad ustanika na garnizon u Drvaru dočekan je jakom mitraljeskom i puščanom vatrom i ručnim bombama. Žestoka borba vođena je cjeli dan. Samo u borbama za Drvar i Oštrelj poginulo je 14 drvarskih boraca. Do kraja dana gerilski odredi, pod rukovodstvom Štaba gerilskih odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu, praćeni stotinama seljaka, zauzeli su Bosansko Grahovo i Drvar, koji je branila 3. četa 1. bataljona domobranskog 10. pješadijskog puka, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce, zauzeli dvadesetak železničkih stanica i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandarma i domobrana koji su pokušali da od Srnetice, duž železničke pruge, prodru u Drvar.

    Drvarska republika

    U oslobođenom Drvaru je ubrzo potom formirana Drvarska brigada, prva brigada Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije.

    Drvar je do kraja rata ostao važno partizansko uporište te je čak 2/3 trajanja Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji ostao slobodan grad. Iz Drvara i srezova koji su mu gravitirali, formirane su vojne jedinice koje su se borile širom tadašnje Jugoslavije, i formirani prvi organi narodne vlast u BiH iz kojih se razvio ZAVNOBIH.

    Kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i njenom okupacijom i  komadanjem za njene narode nastupio je period nezapamćenog fašističkog terora. Na poziv i u organizaciji KPJ podignut je opštenarodni antifašistički ustanak koji je u BiH počeo 27. jula oružanim napadom ustanika na Drvar i Bosansko Grahovo koji su  isti dan oslobođeni od domobrana i žandarmerije. Ovaj datum uzet je kao Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine  protiv okupatora.

    Do 1992. godine obilježavao se kao jedan od najznačajnijih datuma i događaja u  istoriji BiH. Danas je to zaboravljen datum i obilježavaju ga članovi Saveza antifašista i boraca NOR-a, te drugi antifašisti.

    Cijeneći da ideje antifašista iz 1941. godine, ideje slobode, jednakosti i socijalne pravde, jesu univerzalne ideje i ideje za kojima stremi i danas najveći broj građanki i građana Bosne i Hercegovine smatramo našom dužnošću skrenuti pažnju na tu činjenicu, jer partizanska borba i njihovi ideali rezultirali su slobodom i obnovom državnosti naše domovine nakon višestoljetnog zatiranja njenog identiteta.

    U ime toga, svim antifašistima, te građankama i građanima Bosne i  Hercegovine čestitamo 27. juli – Dan ustanka naroda BiH.

    U vremenu kada su temeljne vrijednosti ustanika od prije 81. godine ponovo  ugrožene ovo je pravi trenutak da pozovemo sve Bosance i Hercegovce da se  nadahnu odlučnošću ustanika iz 1941. godine i danas, demokratskim sredstvima,  ponovo osvoje uskraćene slobode, jednakost i socijalnu pravdu.

    Istovremeno zahtjevamo od svih organa vlasti i svih političkih subjekata u državi  da sa punom istorijskom odgovornošću uzmu sudbinu ove zemlje u svoje ruke i  prioritetno počnu ispunjavati sve zadane nam uslove za kandidatski status za EU.

    To će automatski zaustaviti sve ideje, želje i planove onih koji nam žele nametati bilo kakva rješenja suprotna duhu bosansko-hercegovačkog društva.

    U protivnom, na dan ustanka iz 1941. godine, ne preostaje nam ništa drugo do odgovoriti na vaše nedjelovanje našim djelovanjem.

    Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

    UABNOR ZDK I UABNOR Grada Zenica povodom 27.jula – dana antifašističkog ustanka naroda u BiH organizuju obilježavanje ovog značajnog istorijskog datuma iz NOR-a u srijedu, 27.jula. 2022.godine na Smetovima, saopštio je Sretko Radišić, predsjednik SUABNORA-a ZDK-a. Program obilježavanja počinje u 11 sati polaganjem cvijeća ispred spomen obilježja poginulim partizanima i osnivačima prve zeničke brigade.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.


    Dan ustanka naroda BiH obilježava se na godišnjicu oružane akcije koju su 27. juka 1941. godine izveli gerilski odredi Bosanske krajine. Oni su tada, uz pomoć seljaka iz okolnih mesta, napali i zauzeli Drvar i Bosansko Grahovo, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandara i domobrana koji su pokušali da prodru u Drvar. Kasnije je početkom kolovoza narodni ustanak, pod rukovodstvom Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu, dobio masovne razmjere i proširio se na istočnu Bosnu i Hercegovinu.

    Zločini koji su predhodili ustanku

    Koncem svibnja i početkom lipnja 1941. godine, u Drvar su stigla dva transporta prognanika. U prvom je bilo oko tristo osoba, iz okoline Bihaća i pograničnih naselja Like, žena djece i iznemogli staraca, jer su ustaše odrasle i sposobne muškarce izdvojile i pobile. U drugom je bilo oko 350 Slovenaca iz okoline Maribora odakle su prinudno iseljavani. Ubrzo potom, ustaše su započele teror i u samom Drvaru.

    13-14. juni 1941, pohvatana je veća grupa srpskih muškaraca u Drvaru odakle je sprovedena u ustaški zatvor u Bosanskom Petrovcu. Nakon mučenja u zatvoru, ustaše su najveći broj uhapšenika odveli na stratište kod Risovačke pećine, gdje su ih pogubili 18. juna 1941. NDH izvori pominju ubojstvo od 25 do 32 Srba na lokaciji Risovačke jame.

    25 juna 1941 uhapšeno je oko 60 srpskih muškaraca u Drvaru. Uhapšenici su sprovedeni u ustaški zatvor u Bihaću, odakle su krajem juna 1941. odvedeni na stratište na Garavicama gdje su ubijeni.

    U drugoj polovini srpnja 1941. godine, u selo Očijevo kod Drvara su došle ustaše, pokupile grupu ljudi koje su mogle uhapsiti, i otjerale u Kulen Vakuf. U zatvoru je bilo još mnogo ljudi iz drugih sela. Na posljetku su ih dotjerali blizu sela Borićevac do tamošnje jame gdje su pobijeni.

    Organizacija ustanka

    S obzirom na ovo sve masovnije ubijanje civila odlučeno je da se pristupi formiranju ustanički odreda. Formiranje gerilskih odreda vršeno je u najvećoj tajnosti. Ustaška vlast je naslućivala da se oko Drvara nešto događa i pokušala je da to osujeti. 23. srpnja uputila je nekoliko stotina pisanih poziva viđenijim ljudima iz Drvara i okolnih sela da se odmah jave. U strahu od hapšenja, u Drvaru su radnici napustili tvornice i u njih se više nisu vraćali. Sljedećeg dana ustaške patrole su na ulicama pohapsile 30 ljudi, otjerali u Kulen Vakuf i pobili.

    25.7. 1941. na Kamenici, Crvljivici i Javorju (kod Drvara) Štab gerilskih odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu formirao je gerilske odrede. Iz Drvara i okolnih sela formirano je 9 takvih jedinica sa oko 800 boraca. U široj okolini Drvara formirano je više gerilskih odreda: Kamenički, Javorje, Crljivičko-zaglavički, Boboljusko-cvjetnički, Trubarski, Mokronoški i Tičevski, a na grahovskom području Grahovsko-resanovski odred. Gerilski odredi su bili različitog brojnog stanja što je zavisilo od veličine terena sa koga su popunjavani i oružja sa kojim se raspolagalo. Njihov prvobitni zadatak bio je sprječavanje ustašama ulazak u sela, odvođenje ljudi i pljačkanje imovine.

    Ustanak

    Napad na Drvar je bio brižljivo pripreman i detaljno razrađen. Svim gerilskim odredima sa područja Drvar-Bosansko Grahovo-Srb izdato je naređenje da 27. srpnja u zoru izvrše napad na ustaške posade u Drvaru, Oštrelju, Prekaji, Trubaru, Martin Brodu, Grahovu i Srbu.

    Napad ustanika na garnizon u Drvaru dočekan je jakom mitraljeskom i puščanom vatrom i ručnim bombama. Žestoka borba vođena je cjeli dan. Samo u borbama za Drvar i Oštrelj poginulo je 14 drvarskih boraca. Do kraja dana gerilski odredi, pod rukovodstvom Štaba gerilskih odreda za srez Bosansko Grahovo i okolinu, praćeni stotinama seljaka, zauzeli su Bosansko Grahovo i Drvar, koji je branila 3. četa 1. bataljona domobranskog 10. pješadijskog puka, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovce, zauzeli dvadesetak železničkih stanica i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandarma i domobrana koji su pokušali da od Srnetice, duž železničke pruge, prodru u Drvar.

    Drvarska republika

    U oslobođenom Drvaru je ubrzo potom formirana Drvarska brigada, prva brigada Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije.

    Drvar je do kraja rata ostao važno partizansko uporište te je čak 2/3 trajanja Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji ostao slobodan grad. Iz Drvara i srezova koji su mu gravitirali, formirane su vojne jedinice koje su se borile širom tadašnje Jugoslavije, i formirani prvi organi narodne vlast u BiH iz kojih se razvio ZAVNOBIH.

    Kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i njenom okupacijom i  komadanjem za njene narode nastupio je period nezapamćenog fašističkog terora. Na poziv i u organizaciji KPJ podignut je opštenarodni antifašistički ustanak koji je u BiH počeo 27. jula oružanim napadom ustanika na Drvar i Bosansko Grahovo koji su  isti dan oslobođeni od domobrana i žandarmerije. Ovaj datum uzet je kao Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine  protiv okupatora.

    Do 1992. godine obilježavao se kao jedan od najznačajnijih datuma i događaja u  istoriji BiH. Danas je to zaboravljen datum i obilježavaju ga članovi Saveza antifašista i boraca NOR-a, te drugi antifašisti.

    Cijeneći da ideje antifašista iz 1941. godine, ideje slobode, jednakosti i socijalne pravde, jesu univerzalne ideje i ideje za kojima stremi i danas najveći broj građanki i građana Bosne i Hercegovine smatramo našom dužnošću skrenuti pažnju na tu činjenicu, jer partizanska borba i njihovi ideali rezultirali su slobodom i obnovom državnosti naše domovine nakon višestoljetnog zatiranja njenog identiteta.

    U ime toga, svim antifašistima, te građankama i građanima Bosne i  Hercegovine čestitamo 27. juli – Dan ustanka naroda BiH.

    U vremenu kada su temeljne vrijednosti ustanika od prije 81. godine ponovo  ugrožene ovo je pravi trenutak da pozovemo sve Bosance i Hercegovce da se  nadahnu odlučnošću ustanika iz 1941. godine i danas, demokratskim sredstvima,  ponovo osvoje uskraćene slobode, jednakost i socijalnu pravdu.

    Istovremeno zahtjevamo od svih organa vlasti i svih političkih subjekata u državi  da sa punom istorijskom odgovornošću uzmu sudbinu ove zemlje u svoje ruke i  prioritetno počnu ispunjavati sve zadane nam uslove za kandidatski status za EU.

    To će automatski zaustaviti sve ideje, želje i planove onih koji nam žele nametati bilo kakva rješenja suprotna duhu bosansko-hercegovačkog društva.

    U protivnom, na dan ustanka iz 1941. godine, ne preostaje nam ništa drugo do odgovoriti na vaše nedjelovanje našim djelovanjem.

    Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

    UABNOR ZDK I UABNOR Grada Zenica povodom 27.jula – dana antifašističkog ustanka naroda u BiH organizuju obilježavanje ovog značajnog istorijskog datuma iz NOR-a u srijedu, 27.jula. 2022.godine na Smetovima, saopštio je Sretko Radišić, predsjednik SUABNORA-a ZDK-a. Program obilježavanja počinje u 11 sati polaganjem cvijeća ispred spomen obilježja poginulim partizanima i osnivačima prve zeničke brigade.

    Posljednje objavljeno