13.5 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    few clouds
    13.5 ° C
    13.5 °
    13.5 °
    64 %
    0.2kmh
    13 %
    uto
    17 °
    sri
    19 °
    čet
    22 °
    pet
    20 °
    sub
    23 °

    Hahn: EU će obezbijediti 150 miliona eura za Zapadni Balkan

    Hahn: EU će obezbijediti 150 miliona eura za Zapadni Balkan

    Evropski komesar za proširenje Johannes Hahn izjavio je danas da će EU obezbijediti gotovo 150 miliona eura za infrastrukturne i energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana koje, kako je naveo, moraju da u potpunosti sprovedu reforme kako bi se povećala povezanost i konkurentnost regiona.

    Hahn je na poslovnom samitu o Zapadnom Balkanu u Parizu ocenio da, uprkos očiglednim koristima, “ima dosta mjesta za poboljšanje” u reformama u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.

    “Odlučili smo da obezbijedimo 96 miliona eura za tri željeznička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbediti 50 miliona eura za mjere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti”, rekao je Hahn i dodao da to pokazuje ozbiljnost u namjeri EU da uloži do milijaradu eura u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine.

    Jedan od najvećih izazova u pripremi zemalja Zapadnog Balkana za EU je, prema njegovim riječima, restrukturiranje ekonomskog modela kako bi sve zemlje imale funkcionalnu tržišnu ekonomiju, zasnovanu na izvozu i investicijama, umjesto na uvozu i potrošnji.

    Hahn je rekao da proces pristupanja nije samo usklađivanje nacionalnih zakona s tekovinama EU, nego da je sve veći naglasak na unaprijeđenju ekonomskog razvoja i jačanje konkurentnosti.

    “Vladavina prava i ekonomski razvoj su dvije strane istog novčića. Vladavina prava, posebno pravna sigurnost i funkcionalan pravosudni sistem pomaže investicije i ekonomski rast”, rekao je Han.

    Problemi s kojima se suočava zapadni Balkan
    Evropski komesar je naveo nekoliko problema s kojima se Zapadni Balkan suočava, uključujući nedostatak sredstava za razvoj malih i srednjih preduzeća, sivu ekonomiju i potrebu poboljšanja kvaliteta obrazovanja u cilju povećanja zaposlenosti.

    Podsjetivši da su u maju predstavljene preporuke za sve zemlje u okviru Programa ekonomskih reformi, Hahn je rekao da je većina zemalja pokazala snažnu posvećenost tom procesu i stavile ga u centar svog strateškog ekonomskog planiranja, ali da je njegova primjena do sada bila “pomiješana”, posebno kada su u pitanju preporuke za ključne strukturne reforme.

    Evropski komesar je dodao da zemlje regiona moraju da ispune obaveze u vezi s reformama u tim oblastima, jer “investicije bez reformi nemaju mnogo smisla”.

    “U energetskom sektoru, jasno je da nema smisla investirati u skupe interkonektore na mrežama dalekovoda ako zemlje nisu voljne da trguju energijom u regionu. Trgovina bi povećala bezbijednost snadbijevanja i smanjila potrebu za dodatnim skupim proizvodnim kapacitetima”, rekao je Han.

    Kada je u pitanju transportni sektor, Hahn je kazao da bi bilo više stranih investitora ako bi imali pristup celom koridoru a ne samo nacionalnim segmentima.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.

    Evropski komesar za proširenje Johannes Hahn izjavio je danas da će EU obezbijediti gotovo 150 miliona eura za infrastrukturne i energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana koje, kako je naveo, moraju da u potpunosti sprovedu reforme kako bi se povećala povezanost i konkurentnost regiona.

    Hahn je na poslovnom samitu o Zapadnom Balkanu u Parizu ocenio da, uprkos očiglednim koristima, “ima dosta mjesta za poboljšanje” u reformama u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.

    “Odlučili smo da obezbijedimo 96 miliona eura za tri željeznička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbediti 50 miliona eura za mjere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti”, rekao je Hahn i dodao da to pokazuje ozbiljnost u namjeri EU da uloži do milijaradu eura u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine.

    Jedan od najvećih izazova u pripremi zemalja Zapadnog Balkana za EU je, prema njegovim riječima, restrukturiranje ekonomskog modela kako bi sve zemlje imale funkcionalnu tržišnu ekonomiju, zasnovanu na izvozu i investicijama, umjesto na uvozu i potrošnji.

    Hahn je rekao da proces pristupanja nije samo usklađivanje nacionalnih zakona s tekovinama EU, nego da je sve veći naglasak na unaprijeđenju ekonomskog razvoja i jačanje konkurentnosti.

    “Vladavina prava i ekonomski razvoj su dvije strane istog novčića. Vladavina prava, posebno pravna sigurnost i funkcionalan pravosudni sistem pomaže investicije i ekonomski rast”, rekao je Han.

    Problemi s kojima se suočava zapadni Balkan
    Evropski komesar je naveo nekoliko problema s kojima se Zapadni Balkan suočava, uključujući nedostatak sredstava za razvoj malih i srednjih preduzeća, sivu ekonomiju i potrebu poboljšanja kvaliteta obrazovanja u cilju povećanja zaposlenosti.

    Podsjetivši da su u maju predstavljene preporuke za sve zemlje u okviru Programa ekonomskih reformi, Hahn je rekao da je većina zemalja pokazala snažnu posvećenost tom procesu i stavile ga u centar svog strateškog ekonomskog planiranja, ali da je njegova primjena do sada bila “pomiješana”, posebno kada su u pitanju preporuke za ključne strukturne reforme.

    Evropski komesar je dodao da zemlje regiona moraju da ispune obaveze u vezi s reformama u tim oblastima, jer “investicije bez reformi nemaju mnogo smisla”.

    “U energetskom sektoru, jasno je da nema smisla investirati u skupe interkonektore na mrežama dalekovoda ako zemlje nisu voljne da trguju energijom u regionu. Trgovina bi povećala bezbijednost snadbijevanja i smanjila potrebu za dodatnim skupim proizvodnim kapacitetima”, rekao je Han.

    Kada je u pitanju transportni sektor, Hahn je kazao da bi bilo više stranih investitora ako bi imali pristup celom koridoru a ne samo nacionalnim segmentima.

    IzvorN1

    Posljednje objavljeno