23.2 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    broken clouds
    23.2 ° C
    23.2 °
    23.2 °
    60 %
    1.1kmh
    82 %
    ned
    25 °
    pon
    23 °
    uto
    30 °
    sri
    30 °
    čet
    30 °

    NATO neće slati trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju

    NATO neće slati trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da zapadna vojna alijansa neće slati borbene trupe u Ukrajinu u slučaju da Rusija izvrši invaziju na tu zemlju.

    – Nemamo planove da rasporedimo borbene trupe NATO u Ukrajinu… mi se fokusiramo na pružanje podrške – rekao je Stoltenberg u intervjuu za BBC u nedelju, 30. januara.

    – Postoji razlika između članstva u NATO i jakog i visoko cijenjenog partnera kao što je Ukrajina – dodao je Stoltenberg.

    Stoltenbergovi komentari dolaze u periodu pojačanih tenzija između NATO i Moskve, pošto je Rusija okupila više od 100.000 vojnika duž ukrajinske granice, što je dovelo do zabrinutosti da sprema invaziju.

    Kremlj, koji je negirao da planira invaziju kao što je to uradio 2014. kada je zauzeo ukrajinsko poluostrvo Krim, insistirao je u nedavnim pregovorima sa Vašingtonom i NATO da se daju garancije da Ukrajina i druge bivše sovjetske države neće biti primljene u Alijansu. Ukrajina traži članstvo u NATO, ali joj nije ponuđen Akcioni plan za članstvo, koji bi dao mapu puta za pridruživanje.

    Međutim, NATO je rekao da politika “otvorenih vrata” nije nešto o čemu se pregovara, a Vašington je naglasio da suverene države imaju pravo da biraju sopstvene vojne saveze.

    Nakon što su Sjedinjene Države pismeno odgovorile na zahtjeve Moskve, ruski predsjednik Vladimir Putin je 28. januara rekao francuskom predsjedniku Emmanuel Macron da smatra da je Zapad “ignorisao” bezbjednosne brige Moskve.

    NATO je rekao da je spreman da pojača prisustvo svojih trupa u svojim istočnoevropskim državama članicama ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, a mnoge članice Alijanse dostavile su vojnu opremu, uključujući smrtonosno oružje, Kijevu dok tenzije rastu.

    Vašington je saopštio da traži diplomatsko rešenje, ali je dodao da Rusija prvo mora da odustane od nagomilavanja trupa blizu granice sa Ukrajinom.

    – Ruska vlada je javno rekla da nema namjeru da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali činjenice na terenu govore mnogo drugačiju priču – rekao je 28. januara američki ambasador u Moskvi John Sullivan.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da očekuje da će se sastati sa državnim sekretarom SAD Anthony Blinkenom u narednim nedjeljama radi nove runde pregovora, ali da će ruski predsjednik Vladimir Putin na kraju odlučiti kako da odgovori na naveden odgovor Vašingtona na zahtjeve Moskve.

    Lavrov je na državnoj televiziji 30. januara rekao da će Rusija tražiti od NATO i Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OSCE) da pojasne svoje stavove o regionalnoj bezbjednosti i da će nastaviti da zahtjeva pravno obavezujuće bezbjednosne garancije “sa punim jednakim poštovanjem u vezi sa legitimnim interesima Rusije”.

    Moskva podržava separatističke borce u tekućem ratu na istoku Ukrajine koji je odnio više od 13.200 života od 2014. godine, iste godine kada je Rusija nezakonito anektirala poluostrvo Krim.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da zapadna vojna alijansa neće slati borbene trupe u Ukrajinu u slučaju da Rusija izvrši invaziju na tu zemlju.

    – Nemamo planove da rasporedimo borbene trupe NATO u Ukrajinu… mi se fokusiramo na pružanje podrške – rekao je Stoltenberg u intervjuu za BBC u nedelju, 30. januara.

    – Postoji razlika između članstva u NATO i jakog i visoko cijenjenog partnera kao što je Ukrajina – dodao je Stoltenberg.

    Stoltenbergovi komentari dolaze u periodu pojačanih tenzija između NATO i Moskve, pošto je Rusija okupila više od 100.000 vojnika duž ukrajinske granice, što je dovelo do zabrinutosti da sprema invaziju.

    Kremlj, koji je negirao da planira invaziju kao što je to uradio 2014. kada je zauzeo ukrajinsko poluostrvo Krim, insistirao je u nedavnim pregovorima sa Vašingtonom i NATO da se daju garancije da Ukrajina i druge bivše sovjetske države neće biti primljene u Alijansu. Ukrajina traži članstvo u NATO, ali joj nije ponuđen Akcioni plan za članstvo, koji bi dao mapu puta za pridruživanje.

    Međutim, NATO je rekao da politika “otvorenih vrata” nije nešto o čemu se pregovara, a Vašington je naglasio da suverene države imaju pravo da biraju sopstvene vojne saveze.

    Nakon što su Sjedinjene Države pismeno odgovorile na zahtjeve Moskve, ruski predsjednik Vladimir Putin je 28. januara rekao francuskom predsjedniku Emmanuel Macron da smatra da je Zapad “ignorisao” bezbjednosne brige Moskve.

    NATO je rekao da je spreman da pojača prisustvo svojih trupa u svojim istočnoevropskim državama članicama ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, a mnoge članice Alijanse dostavile su vojnu opremu, uključujući smrtonosno oružje, Kijevu dok tenzije rastu.

    Vašington je saopštio da traži diplomatsko rešenje, ali je dodao da Rusija prvo mora da odustane od nagomilavanja trupa blizu granice sa Ukrajinom.

    – Ruska vlada je javno rekla da nema namjeru da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali činjenice na terenu govore mnogo drugačiju priču – rekao je 28. januara američki ambasador u Moskvi John Sullivan.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da očekuje da će se sastati sa državnim sekretarom SAD Anthony Blinkenom u narednim nedjeljama radi nove runde pregovora, ali da će ruski predsjednik Vladimir Putin na kraju odlučiti kako da odgovori na naveden odgovor Vašingtona na zahtjeve Moskve.

    Lavrov je na državnoj televiziji 30. januara rekao da će Rusija tražiti od NATO i Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OSCE) da pojasne svoje stavove o regionalnoj bezbjednosti i da će nastaviti da zahtjeva pravno obavezujuće bezbjednosne garancije “sa punim jednakim poštovanjem u vezi sa legitimnim interesima Rusije”.

    Moskva podržava separatističke borce u tekućem ratu na istoku Ukrajine koji je odnio više od 13.200 života od 2014. godine, iste godine kada je Rusija nezakonito anektirala poluostrvo Krim.

    IzvorRSE

    Posljednje objavljeno