Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine sačinilo je novi tekst zakona o sprečavanju sukoba interesa u institucijama vlasti Bosne i Hercegovine koji je korak nazad u odnosu na onaj koji je odbijen u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, pa čak dijelom gori i od aktuelnog zakona koji se mora mijenjati.

- Reklama -

Kazala nam je ovo Ivana Korajlić iz organizacije Transparency International u BiH, komentirajući nacrt zakona o sprečavanju sukoba interesa u bh. institucijama koji je nedavno upućen u proceduru.

Prethodni prijedlog zakona o sprečavanju sukoba interesa odbijen je u Domu naroda Parlamenta BiH u maju ove godine zahvaljujući glasovima delegata iz HDZ-a BiH i SNSD-a. Ovaj zakon jedan je od ključnih koje naša država treba usvojiti na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

- Reklama -

Korajlić je istakla da je zakon koji je odbijen u Parlamentu BiH zadovoljavao većinu međunarodnih standarda i ono što bi trebala biti njegova svrha, a to je sprečavanje sukoba interesa. Taj odbijeni zakon je, dodala je, bio sveobuhvatniji u smislu nezavisnosti tijela koje odlučuje o sukobu interesa, nespojivosti javnih funkcija pa i sankcija. Između ostalog, novčane kazne su iznosile do 20.000 KM, a sada je predviđeno maksimalno 10.000 KM.

– Ovo što je sada predložilo Ministarstvo pravde BiH su vrlo čudna i hibridna rješenja počev od načina izbora komisije, do toga da se različito tretiraju različiti nosioci funkcija. Zastupnici i delegati su izuzeti od većine nespojivosti funkcija koje su propisane za ostale imenovane – rekla je Korajlić.

Nadalje, kazala je ona, ima čudne definicije kao i sam proces utvrđivanja sukoba interesa i kažnjavanja gdje se veća odgovornost stavlja na instituciju u kojoj osoba vrši funkciju nego na samu komisiju za utvrđivanje sukoba interesa.

Sporan je i način izbora članova komisije, a Korajlić je naglasila i da je predloženi tekst zakona ostavio ogroman prostor za proizvoljna tumačenja i neujednačenu praksu.

Interesantno je da je na samom početku teksta nacrta ovog zakona, vjerovatno greškom, napisana 2021. godina.

Korajlić je odgovorila da se ovakav tekst zakona nije ranije pojavljivao.

– Ranije je Ministarstvo pravde BiH izašlo s tekstom zakona koji je dobio negativno mišljenje Venecijanske komisije i povukli su ga – dodala je Korajlić.

Ona je navela da je novi tekst zakona u nekim dijelovima gori i od zakona koji je trenutno na snazi jer sada barem važe ista ograničenja za sve nosioce javnih funkcija, a nespojivosti se odnose na sve nivoe vlasti.

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine sačinilo je novi tekst zakona o sprečavanju sukoba interesa u institucijama vlasti Bosne i Hercegovine koji je korak nazad u odnosu na onaj koji je odbijen u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, pa čak dijelom gori i od aktuelnog zakona koji se mora mijenjati.

- Reklama -

Kazala nam je ovo Ivana Korajlić iz organizacije Transparency International u BiH, komentirajući nacrt zakona o sprečavanju sukoba interesa u bh. institucijama koji je nedavno upućen u proceduru.

Prethodni prijedlog zakona o sprečavanju sukoba interesa odbijen je u Domu naroda Parlamenta BiH u maju ove godine zahvaljujući glasovima delegata iz HDZ-a BiH i SNSD-a. Ovaj zakon jedan je od ključnih koje naša država treba usvojiti na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

- Reklama -

Korajlić je istakla da je zakon koji je odbijen u Parlamentu BiH zadovoljavao većinu međunarodnih standarda i ono što bi trebala biti njegova svrha, a to je sprečavanje sukoba interesa. Taj odbijeni zakon je, dodala je, bio sveobuhvatniji u smislu nezavisnosti tijela koje odlučuje o sukobu interesa, nespojivosti javnih funkcija pa i sankcija. Između ostalog, novčane kazne su iznosile do 20.000 KM, a sada je predviđeno maksimalno 10.000 KM.

– Ovo što je sada predložilo Ministarstvo pravde BiH su vrlo čudna i hibridna rješenja počev od načina izbora komisije, do toga da se različito tretiraju različiti nosioci funkcija. Zastupnici i delegati su izuzeti od većine nespojivosti funkcija koje su propisane za ostale imenovane – rekla je Korajlić.

Nadalje, kazala je ona, ima čudne definicije kao i sam proces utvrđivanja sukoba interesa i kažnjavanja gdje se veća odgovornost stavlja na instituciju u kojoj osoba vrši funkciju nego na samu komisiju za utvrđivanje sukoba interesa.

Sporan je i način izbora članova komisije, a Korajlić je naglasila i da je predloženi tekst zakona ostavio ogroman prostor za proizvoljna tumačenja i neujednačenu praksu.

Interesantno je da je na samom početku teksta nacrta ovog zakona, vjerovatno greškom, napisana 2021. godina.

Korajlić je odgovorila da se ovakav tekst zakona nije ranije pojavljivao.

– Ranije je Ministarstvo pravde BiH izašlo s tekstom zakona koji je dobio negativno mišljenje Venecijanske komisije i povukli su ga – dodala je Korajlić.

Ona je navela da je novi tekst zakona u nekim dijelovima gori i od zakona koji je trenutno na snazi jer sada barem važe ista ograničenja za sve nosioce javnih funkcija, a nespojivosti se odnose na sve nivoe vlasti.