BH Fanaticosi su se na svojoj web stranici objavom “sjetili” naših Zmajeva. Prenosimo u cjelosti.

“Pozdrav drugari,

Samo da vam se javimo da nam ne bi kasnije rekli da smo vas zaboravili i da ne mislimo na vas.
Nismo i nikada nećemo. Nema šanse.

Ima li kod vas vrućine? Može li se durati sa temperaturama i ćalopekom po plažama Mediterana i Jadrana?
Pratite li pomalo, onako bar iz hladovine, Europsko prvenstvo u Francuskoj? Da li pratite, da li vas imalo grize savjest da smo i mi mogli biti tamo, među najboljima, među probranima. Da se zavijori naša zastava, da zasvira naša himna, da se čuje naša pjesma sa tribina? Ili vam je svejedno?

Pogledate li ponekad, zapne li vam za oko kako se igrači bore na terenu, za svaku loptu, za svaki pedalj terena, od prve do stotinu dvadesete minute?
Istinu da vam kažemo da mi pratimo, gledamo i čudimo se. Čudimo se jer nama je sve to nekako nepoznato, nama je to nekako strano, nestvarno. Valjda mi nismo navikli da gledamo takvo nešto i takve scene ili smo se nekako odvikli pa nam to dođe baš nekako pravo čudno.
Ali nekako najčudnije u svemu tome je kad na kraju utakmice igrači slave zajedno sa navijačima, zajedno pjevaju pjesme, zajedno tuguju i zajedno plaču.

Bože dragi par zar i to ima, zar igrači mogu da slave zajedno sa navijačima, da dođu do tribine i padnu jedni drugima u zagrljaj.
Mi smo navikli da vi, naše zvijezde, mahnete na kraju utakmice sa sredine terena i brzo nestanete u svlačionici. Pojedini čak nemaju snage ni toliko nego nestanu odmah poslije sudijskog zvižduka.
Vjerovatno imaju osjetljivu kožu pa požure pod tuš.
Nemojte nas pogrešno shvatiti, mi smo razumne i tolerantne osobe, znamo mi da ste umorni nakon utakmice, da ste « dali » i zadnji atom snage iz sebe pa vam je daleko onih 50 metara koji nas dijele od vas.
Znamo mi i razumijemo da se ne treba izlagati nepotrebnom naporu jer ipak ste vi profesionalci, treba se štediti za naredne utakmice.
Znamo mi i razumijemo da i vi morate slušati vaše generale i da radite onako kako oni traže od vas isto kao što i mi navijači slušamo svoje vođe i radimo šta nam oni kažu.
Znamo mi i razumijemo. SVE.
Sjetite se samo kad ste posljednji put zahvalili vašoj vjernoj publici koja vas prati kao sjena od Portugala preko Izraela do Litvanije, Irske i Velsa.

Budite nam pozdravljeni drugari, uživajte maksimalno u ljepotama Mediterana i Jadrana. Uživajte i odmarajte jer u životu sve ide po zasluzi. Dok ostali igraju EP i umaraju se vi odmarajte. Zasluženo odmarajte.
Uživajte i držite se hladovine, izbjegavajte sunce jer bi se mogli ne daj Bože uznojiti. A niste navikli.

Vidimo se uskoro. Vi i dalje igrajte pojedinačno za svoj ćeif, a mi ćemo i dalje navijati za Bosnu i Hercegovinu.

Pozdrav manekeni”

https://www.youtube.com/watch?v=N3q9FT74gww

BH Fanaticosi su se na svojoj web stranici objavom “sjetili” naših Zmajeva. Prenosimo u cjelosti.

“Pozdrav drugari,

Samo da vam se javimo da nam ne bi kasnije rekli da smo vas zaboravili i da ne mislimo na vas.
Nismo i nikada nećemo. Nema šanse.

Ima li kod vas vrućine? Može li se durati sa temperaturama i ćalopekom po plažama Mediterana i Jadrana?
Pratite li pomalo, onako bar iz hladovine, Europsko prvenstvo u Francuskoj? Da li pratite, da li vas imalo grize savjest da smo i mi mogli biti tamo, među najboljima, među probranima. Da se zavijori naša zastava, da zasvira naša himna, da se čuje naša pjesma sa tribina? Ili vam je svejedno?

Pogledate li ponekad, zapne li vam za oko kako se igrači bore na terenu, za svaku loptu, za svaki pedalj terena, od prve do stotinu dvadesete minute?
Istinu da vam kažemo da mi pratimo, gledamo i čudimo se. Čudimo se jer nama je sve to nekako nepoznato, nama je to nekako strano, nestvarno. Valjda mi nismo navikli da gledamo takvo nešto i takve scene ili smo se nekako odvikli pa nam to dođe baš nekako pravo čudno.
Ali nekako najčudnije u svemu tome je kad na kraju utakmice igrači slave zajedno sa navijačima, zajedno pjevaju pjesme, zajedno tuguju i zajedno plaču.

Bože dragi par zar i to ima, zar igrači mogu da slave zajedno sa navijačima, da dođu do tribine i padnu jedni drugima u zagrljaj.
Mi smo navikli da vi, naše zvijezde, mahnete na kraju utakmice sa sredine terena i brzo nestanete u svlačionici. Pojedini čak nemaju snage ni toliko nego nestanu odmah poslije sudijskog zvižduka.
Vjerovatno imaju osjetljivu kožu pa požure pod tuš.
Nemojte nas pogrešno shvatiti, mi smo razumne i tolerantne osobe, znamo mi da ste umorni nakon utakmice, da ste « dali » i zadnji atom snage iz sebe pa vam je daleko onih 50 metara koji nas dijele od vas.
Znamo mi i razumijemo da se ne treba izlagati nepotrebnom naporu jer ipak ste vi profesionalci, treba se štediti za naredne utakmice.
Znamo mi i razumijemo da i vi morate slušati vaše generale i da radite onako kako oni traže od vas isto kao što i mi navijači slušamo svoje vođe i radimo šta nam oni kažu.
Znamo mi i razumijemo. SVE.
Sjetite se samo kad ste posljednji put zahvalili vašoj vjernoj publici koja vas prati kao sjena od Portugala preko Izraela do Litvanije, Irske i Velsa.

Budite nam pozdravljeni drugari, uživajte maksimalno u ljepotama Mediterana i Jadrana. Uživajte i odmarajte jer u životu sve ide po zasluzi. Dok ostali igraju EP i umaraju se vi odmarajte. Zasluženo odmarajte.
Uživajte i držite se hladovine, izbjegavajte sunce jer bi se mogli ne daj Bože uznojiti. A niste navikli.

Vidimo se uskoro. Vi i dalje igrajte pojedinačno za svoj ćeif, a mi ćemo i dalje navijati za Bosnu i Hercegovinu.

Pozdrav manekeni”

https://www.youtube.com/watch?v=N3q9FT74gww