-5.4 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    overcast clouds
    -5.4 ° C
    -5.4 °
    -5.4 °
    92 %
    1.5kmh
    100 %
    pon
    -3 °
    uto
    -1 °
    sri
    -1 °
    čet
    -0 °
    pet
    -7 °

    Bosna i Hercegovina ni nakon 13 godina nije provela presudu u predmetu Sejdić-Finci

    Bosna i Hercegovina ni nakon 13 godina nije provela presudu u predmetu Sejdić-Finci

    Na današnji dan prije 13 godina Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je presudu u predmetu Sejdić-Finci, koja je bila prva u nizu od pet presuda kojima je utvrđeno postojanje sistemske diskriminacije u Ustavu Bosne i Hercegovine, kao i u nizu zakona koji Ustav koriste kao pravni osnov. Do danas nijedna od presuda nije implementirana.

    Trinaest godina vlasti Bosne i Hercegovine propustile su da provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci. Novi impuls da se presuda provede, nadaju se, mogla bi biti nova vlast, stepenica bliže Evropskoj uniji i njenim propisima, ali i posljednja intervencija visokog predstavnika u izbornoj noći.

    – Ako budemo ostavili i dalje da nam visoki predstavnik, zato što su oni neaktivni ili nemaju dovoljno političke volje, ne rade svoj posao da nam visoki predastavnik nameće odluke, bojim se da bi bile jako štetne za BiH – kaže Dervo Sejdić, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    JAKOB FINCI, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

    – Sada smo dobili i neki uslovni kadidatski status, a zemlja ne može postati kandidat bez da provede sve propise Evropske unije, a tu spadaju i Evropska konvencija o ljudskim pravima koja tretira upravo predmete Sejdić-Finci, kao i Zornić, Pilav i ostale – rekao je Jakob Finci, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    I dalje prema Ustavu i Izbornom zakonu BiH samo pripadnici konstitutivnih naroda mogu biti izabrani u Predsjedništvo i Dom naroda BiH. Vlasti nakon četiri izborna ciklusa to nisu promijenile, uprkos čak pet presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava koje su etnički princip proglasile diskriminatorskim. Azra Zornić na presudu je čekala devet godina, a već osam na implementaciju.

    – Čak mi je jedne prilike jedan političar rekao – svi bježe od presude Zorić jer je najteža za implementaciju. Moja presuda nalaže isključivo usvajanje građanskog Ustava pred kojim smo svi jednaki, apsolutno svi građani BiH, na cijeloj njenoj teritoriji – podijelila je Azra Zornić, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    Iako se gotovo svi deklarativno zalažu da se ispravi diskriminatorski odnos, do sada političke elite nisu našle način da ih izmijene i ne preuzimajući odgovornost za status quo.

    – Smatram da je trebalo, ako su već nametnute izmjene Izbornog zakona da je trebalo da visoki predstavnik, prije svega, otkloni tu diskriminaciju, a da onda krene u rješavanje drugih pitanja – smatra Nezir Pivić, zamjenik ministra pravde BiH.

    – Ovdje je potreban jedan politički pristup u kojem ona pitanja o kojima se može postići konsenzus neće biti dovođena u vezu sa onima o kojima očigledno saglasnost ne postoji. I ako bude postojao takav politički diskurs i takva politička volja, onda možemo biti optimisti da će se to implementirati. Jer, sa stručne strane, tehnička rješenja postoje – rekao je Šukrija Bakšić, profesor ustavnog prava.

    Procjenjuje se da se oko 12 odsto stanovništva u BiH ne može kandidovati za državne funkcije, zbog odredbi u Ustavu koje ne prepoznaju ostale i manjinske narode.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.

    Na današnji dan prije 13 godina Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je presudu u predmetu Sejdić-Finci, koja je bila prva u nizu od pet presuda kojima je utvrđeno postojanje sistemske diskriminacije u Ustavu Bosne i Hercegovine, kao i u nizu zakona koji Ustav koriste kao pravni osnov. Do danas nijedna od presuda nije implementirana.

    Trinaest godina vlasti Bosne i Hercegovine propustile su da provedu presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci. Novi impuls da se presuda provede, nadaju se, mogla bi biti nova vlast, stepenica bliže Evropskoj uniji i njenim propisima, ali i posljednja intervencija visokog predstavnika u izbornoj noći.

    – Ako budemo ostavili i dalje da nam visoki predstavnik, zato što su oni neaktivni ili nemaju dovoljno političke volje, ne rade svoj posao da nam visoki predastavnik nameće odluke, bojim se da bi bile jako štetne za BiH – kaže Dervo Sejdić, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    JAKOB FINCI, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

    – Sada smo dobili i neki uslovni kadidatski status, a zemlja ne može postati kandidat bez da provede sve propise Evropske unije, a tu spadaju i Evropska konvencija o ljudskim pravima koja tretira upravo predmete Sejdić-Finci, kao i Zornić, Pilav i ostale – rekao je Jakob Finci, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    I dalje prema Ustavu i Izbornom zakonu BiH samo pripadnici konstitutivnih naroda mogu biti izabrani u Predsjedništvo i Dom naroda BiH. Vlasti nakon četiri izborna ciklusa to nisu promijenile, uprkos čak pet presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava koje su etnički princip proglasile diskriminatorskim. Azra Zornić na presudu je čekala devet godina, a već osam na implementaciju.

    – Čak mi je jedne prilike jedan političar rekao – svi bježe od presude Zorić jer je najteža za implementaciju. Moja presuda nalaže isključivo usvajanje građanskog Ustava pred kojim smo svi jednaki, apsolutno svi građani BiH, na cijeloj njenoj teritoriji – podijelila je Azra Zornić, apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

    Iako se gotovo svi deklarativno zalažu da se ispravi diskriminatorski odnos, do sada političke elite nisu našle način da ih izmijene i ne preuzimajući odgovornost za status quo.

    – Smatram da je trebalo, ako su već nametnute izmjene Izbornog zakona da je trebalo da visoki predstavnik, prije svega, otkloni tu diskriminaciju, a da onda krene u rješavanje drugih pitanja – smatra Nezir Pivić, zamjenik ministra pravde BiH.

    – Ovdje je potreban jedan politički pristup u kojem ona pitanja o kojima se može postići konsenzus neće biti dovođena u vezu sa onima o kojima očigledno saglasnost ne postoji. I ako bude postojao takav politički diskurs i takva politička volja, onda možemo biti optimisti da će se to implementirati. Jer, sa stručne strane, tehnička rješenja postoje – rekao je Šukrija Bakšić, profesor ustavnog prava.

    Procjenjuje se da se oko 12 odsto stanovništva u BiH ne može kandidovati za državne funkcije, zbog odredbi u Ustavu koje ne prepoznaju ostale i manjinske narode.

    IzvorBHRT

    Posljednje objavljeno