Otvaranje mozga jednog ubice: Šta se krije unutra?

Objavljeno prije 9 mjeseci

U laboratoriju dr Hansa Fogela, načelnika neuropatologije u Medicinskom centru na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, više puta puta mjesečno pristiže nekoliko mozgova. On ih voli u komadu, zapakovane u formalin.

Jedan od njih pripadao je Stivenu Padoku koji je u Las Vegasu ubio 58 ljudi na koncertu, bez ikakvog očiglednog motiva. Iako su zvaničnici policijskih snaga pokušali da sklope kockice prikupljajući dokaze i intervjuišući sve kojima se put ikada ukrstio sa ubicom, dr Fogel priprema se da objašnjenje potraži u Padokovom mozgu.

“Razmjere ove tragedije navele su mnogo ljudi na preispitivanje kako se tako nešto moglo dogoditi”, kaže dr Fogel.

On je dodao da planira da prvenstveno potraži neke veće abnormalnosti, poput tumora ili nekih drugih deformiteta. Zatim će se usredsrediti na unutrašnju strukturu. Uzeće uzorke tkiva na kojima će potražiti potencijalne anomalije na pojedinačnim ćelijama.

Ipak, on i još petoro drugih stručnjaka u ovoj oblasti treba da ispune očekivanja javnosti.

“To su varljiva posla”, kaže dr Jan E. Lestma, autor knjige Forenzička neuropatologija i konsultant, koji je svjedočio suprotno dr Fogelu u jednom slučaju ubistva.

“Povezanost ponašanja i onoga što se nalazi u mozgu je veoma teška. Ono često otvara nova pitanja, umjesto da na već postojeća odgovori”, ističe dr Lestma.

Slučaj o kome je dr Lestma pisao u svojoj knjizi dogodio se 1966: Čarls Vitman, student u dvadesetim godinama, usmrtio je 45 ljudi sa vrha fakultetske zgrade na Univerzitetu u Teksasu, u Ostinu. Patolog koji je obavio autopsiju rekao je da je u zadnjem dijelu Vitmanovog mozga pronašao nekakvu masu, ali nije propisno dokumentovao svoja saznanja.

“To je otvoreno pitanje”, kaže dr Lestma. “Da li je dečko stvarno imao tumor na mozgu? Šta mu je on uradio?”

Dr Fogel ima slično mišljenje u vezi sa ovim slučajem. Navodni tumor na mozgu “bio bi veoma zgodan izgovor za to što se popeo na vrh zgrade i pucao na ljude”.

“Ne mislim da sam ikada u karijeri čuo da je neko masovni ubica zato što ima tumor na mozgu”, kaže dr Fogel.

Fogel nije imao mnogo slučajeva koji su zaključeni ubistvom sa predumišljajem. U jednom od njih majka je bila optužena da je izazvala smrt svog deteta, odnosno da je maltretiranje djeteta dovelo do povrede mozga. Istraživanje dr Fogela dovelo je do drugačijeg zaključka: anomalija na djetetovom mozgu nije otkrivena na vrijeme.

U slučaju ubice iz Las Vegasa starog 64 godine bilo je spekulacija da je bolovao od degeneracije frontalnog režnja, što utiče na dijelove u mozgu odgovorne za “izvršne funkcije” poput donošenja odluka i društvene interakcije. Nije rijetka pojava među ljudima koji zagaze u pedesete ili šezdesete i može izazvati vidljive promjene u ličnosti oboljelog.

“Ovi ljudi su užasno podložni greškama u prosuđivanju i nekontrolisanom ponašanju”, objašnjava dr Fogel. Ali u Padokovom slučaju, “ljudi će reći jednoglasno da je tako pedantno sve isplanirao, da bi bilo kakvo drugo objašnjenje bilo nemoguće.” Ipak, kada je riječ o istraživanju njegovog mozga, “to je oblast u kojoj želim da prevrnem svaki kamen”, kaže dr Fogel.

On je dodao i da bi potražio znake svih standardnih neuroloških stanja, uključujući moždani udar, bolesti krvnih sudova, tumor, određene vrste epilepsije, multiple skleroze, degenerativne poremećaje, fizička oštećenja i infekcije. Većina psihijatrijskih oboljenja, sa druge strane, nije podložna otkrivanju ovakvim putem.

“Mislim da svi sumnjaju da ćemo zaista nešto otkriti”, kaže dr Fogel. “Mogućnosti, sa strane neuropatologije, za objašnjavanje ovakve vrste ponašanja nema mnogo.”