11.5 C
Zenica
More

    Ukupno podjela

    Zenica
    clear sky
    11.5 ° C
    11.5 °
    11.5 °
    89 %
    1.1kmh
    4 %
    ned
    22 °
    pon
    17 °
    uto
    17 °
    sri
    21 °
    čet
    20 °

    U BiH se grade solarne elektrane

    U BiH se grade solarne elektrane

    Jedan od najvažnijih elemenata energetske tranzicije koji planira Evropska komisija je zamjena fosilnih pogona za proizvodnju električne energije obnovljivim izvorima.

    Osim toga, jedan segment na koji se ne obraća dovoljna pažnja u javnosti je decentralizacija proizvodnje električne energije, odnosno postavljanje malih pogona u privatnim domaćinstvima.

    Jedan od vidova samostalne proizvodnje električne energije su solarni paneli, koje građani mogu ugrađivati na krovovima svojih porodičnih domova. Osim toga, i mnoga mala preduzeća pogodna su da se na krovovima hala postave solarni paneli.

    U okviru programa EU4AGRI Evropske komisije u maju je instalirana jedna od najvećih solarnih elektrana u BiH.

    Kako kažu u Delegaciji EU, uz pomoć EU, kompanija “Madi” iz Tešnja je postavila solarne panele na površini od 5.500 kvadratnih metara, koji će toj kompaniji omogućiti da zadovolji oko 15 odsto svoje ukupne potrošnje.

    “Elektroprivreda RS” (ERS) je nedavno raspisala konkurs na koji se mogu prijaviti domaćinstva u RS da im se na krovove instaliraju paneli koje bi građani 10 godina otplaćivali kroz račune za struju. Ukupno planirana instalacija panela na krovovima je do 50.000 domaćinstava.

    ERS je već započeo pilot projekat kojem je cilj instalirati solarne panele na male objekte građana, uz garantovani otkup električne energije. Ovog mjeseca postavljeni su prvi solarni paneli, čije postavljanje subvencioniše ERS.

    Kako kažu u tom preduzeću, efikasnost solarnih panela i isplativost ovog sistema biće testirani na 10 domaćinstava u narednih godinu dana, kako bi se utvrdilo kako elektrane snage do desetak kilovata utiču na distributivnu mrežu.

    I u “Elektroprivredi BiH” su ove godine objavili poziv zainteresovanim građanima da otkupe mini-elektrane koje struju dobijaju iz solarnih, hidro ili vjetro potencijala koje su već u pogonu ili u razvoju.

    U BiH je već instalirano nekoliko vjetroparkova i solarnih elektrana, a u planu je izgradnja još takvih objekata. Ovih dana se na području opštine Ravno na jugu Hercegovine planira investicija od oko 200 miliona evra za izgradnju vjetorparkova i solarnih elektrana.

    Matan Žarić, direktor “Elektroprenosa BiH”, kaže da je jedan od prioriteta tog preduzeća zaduženog za visokonaponsku mrežu da izgradi nekoliko novih trasa na području Hercegovine, s obzirom na to da je to područje pogodno za vjetro i solarne elektrane.

    – Mnogo građana na tom području želi da izgradi solarne elektrane i slične objekte. Ranije o tome nitko nije razmišljao, ali u zadnje vrijeme svatko želi da gradi solarne elektrane i moramo razmišljati kako evakuirati tu energiju – rekao je Žarić za “Nezavisne novine”.

    Imajući u vidu da za tri godine počinje naplaćivanje prekogranične takse na emisiju ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije, BiH mora uložiti značajna sredstva kako bi što više proizvedene energije bilo preusmjereno sa termoelektrana na obnovljive izvore. Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Razvojni program UN-a i brojne komercijalne banke nude programe za energetsku efikasnost, uz koje građani mogu dobiti povoljne kredite i grantove ako namjeravaju proizvoditi zelenu električnu energiju ili planiraju investirati u energetsku efikasnost.

    BiH, koja je jedna od svega nekoliko zemalja u Evropi koje proizvode više električne energije nego što je potroše, biće u nepovoljnoj situaciji ako pri izvozu struje u Evropu bude morala plaćati penale na ispuštanje ugljen-dioksida.

    Podaci Evropske komisije pokazuju da je BiH jedan od najopterećenijih proizvođača energije emisijom ugljika jer ima stare i neefikasne termoelektrane koje Evropa želi zamijeniti zelenim energetskim objektima.

    U Evropskoj komisiji kažu da su 2020. godine solarni kapaciteti u EU povećani za 18 gigavata.

    – Solarna energija je jeftina, čista, modularna i fleksibilna. Troškovi solarne energije smanjeni su za 82 odsto u proteklih 10 godina, što ovaj vid proizvodnje električne enerije čini najkompetitivnijim u mnogim dijelovima EU – kažu oni.

    Pratite nas i na Twitteru, Facebooku i Instagramu.

    Jedan od najvažnijih elemenata energetske tranzicije koji planira Evropska komisija je zamjena fosilnih pogona za proizvodnju električne energije obnovljivim izvorima.

    Osim toga, jedan segment na koji se ne obraća dovoljna pažnja u javnosti je decentralizacija proizvodnje električne energije, odnosno postavljanje malih pogona u privatnim domaćinstvima.

    Jedan od vidova samostalne proizvodnje električne energije su solarni paneli, koje građani mogu ugrađivati na krovovima svojih porodičnih domova. Osim toga, i mnoga mala preduzeća pogodna su da se na krovovima hala postave solarni paneli.

    U okviru programa EU4AGRI Evropske komisije u maju je instalirana jedna od najvećih solarnih elektrana u BiH.

    Kako kažu u Delegaciji EU, uz pomoć EU, kompanija “Madi” iz Tešnja je postavila solarne panele na površini od 5.500 kvadratnih metara, koji će toj kompaniji omogućiti da zadovolji oko 15 odsto svoje ukupne potrošnje.

    “Elektroprivreda RS” (ERS) je nedavno raspisala konkurs na koji se mogu prijaviti domaćinstva u RS da im se na krovove instaliraju paneli koje bi građani 10 godina otplaćivali kroz račune za struju. Ukupno planirana instalacija panela na krovovima je do 50.000 domaćinstava.

    ERS je već započeo pilot projekat kojem je cilj instalirati solarne panele na male objekte građana, uz garantovani otkup električne energije. Ovog mjeseca postavljeni su prvi solarni paneli, čije postavljanje subvencioniše ERS.

    Kako kažu u tom preduzeću, efikasnost solarnih panela i isplativost ovog sistema biće testirani na 10 domaćinstava u narednih godinu dana, kako bi se utvrdilo kako elektrane snage do desetak kilovata utiču na distributivnu mrežu.

    I u “Elektroprivredi BiH” su ove godine objavili poziv zainteresovanim građanima da otkupe mini-elektrane koje struju dobijaju iz solarnih, hidro ili vjetro potencijala koje su već u pogonu ili u razvoju.

    U BiH je već instalirano nekoliko vjetroparkova i solarnih elektrana, a u planu je izgradnja još takvih objekata. Ovih dana se na području opštine Ravno na jugu Hercegovine planira investicija od oko 200 miliona evra za izgradnju vjetorparkova i solarnih elektrana.

    Matan Žarić, direktor “Elektroprenosa BiH”, kaže da je jedan od prioriteta tog preduzeća zaduženog za visokonaponsku mrežu da izgradi nekoliko novih trasa na području Hercegovine, s obzirom na to da je to područje pogodno za vjetro i solarne elektrane.

    – Mnogo građana na tom području želi da izgradi solarne elektrane i slične objekte. Ranije o tome nitko nije razmišljao, ali u zadnje vrijeme svatko želi da gradi solarne elektrane i moramo razmišljati kako evakuirati tu energiju – rekao je Žarić za “Nezavisne novine”.

    Imajući u vidu da za tri godine počinje naplaćivanje prekogranične takse na emisiju ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije, BiH mora uložiti značajna sredstva kako bi što više proizvedene energije bilo preusmjereno sa termoelektrana na obnovljive izvore. Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Razvojni program UN-a i brojne komercijalne banke nude programe za energetsku efikasnost, uz koje građani mogu dobiti povoljne kredite i grantove ako namjeravaju proizvoditi zelenu električnu energiju ili planiraju investirati u energetsku efikasnost.

    BiH, koja je jedna od svega nekoliko zemalja u Evropi koje proizvode više električne energije nego što je potroše, biće u nepovoljnoj situaciji ako pri izvozu struje u Evropu bude morala plaćati penale na ispuštanje ugljen-dioksida.

    Podaci Evropske komisije pokazuju da je BiH jedan od najopterećenijih proizvođača energije emisijom ugljika jer ima stare i neefikasne termoelektrane koje Evropa želi zamijeniti zelenim energetskim objektima.

    U Evropskoj komisiji kažu da su 2020. godine solarni kapaciteti u EU povećani za 18 gigavata.

    – Solarna energija je jeftina, čista, modularna i fleksibilna. Troškovi solarne energije smanjeni su za 82 odsto u proteklih 10 godina, što ovaj vid proizvodnje električne enerije čini najkompetitivnijim u mnogim dijelovima EU – kažu oni.

    Posljednje objavljeno